Niko ti nije dužan da bude bolji roditelj tebe nego što ume, da zna uvek šta radi, da nikada nije zbunjen, da ima odgovore na sva pitanja koja tebe muče, da bude tu kada treba i bude na visini zadatka.
Niko nije dužan da te voli više nego što može i ume. Baš tebe, ako nije mogao ni sebe.
Niko ti nije dužan što si ga rodila. I sama znaš da ti nikome nisi život darovala, već si rodila da sebi život obraduješ. Niko svoje rođenje od tebe nije tražio. Zato ne duži svoju decu dugom nepovrativim, jer deca lako poveruju, a ne mogu rođenjem da ti vrate.
Niko nije dužan da za tebe bude najbolje moguće dete kako bi ti bila najbolja moguća mama. Takva matematika guta svoje brojke i ne priznaje jedinice.
Ni život ti nije dužan da baš za tebe bude bez ikakvih prepreka i premetačina. Kada si se rodila život ti se nije obavezao da ćeš proći bez poderotina. Onu prazninu u tebi koja se širila nekako usput, i čeka da je neko popuni, da ne zjapi tako usred tebe gladna, niko ti nije dužan da popuni. Ta rupa živi u tebi, ti si njen vlasnik. Niko nije dužan ni da je prizna i prihvati umesto tebe.
Niko ti nije dužan da ti oprašta kada se kaješ i prima tvoja opraštanja, ako ne može.
Niko ti nije dužan da mu život bude manje strašan, samo da se ti ne bi plašila.
Niko nije dužan da ume da bude srećan, kako bi tebi bilo bolje.
Niko nije dužan da se pobrine za tvoja osećanja, ona su tvoja.
Niko nije dužan da za tebe bude idealan partner, baš onaj iz tvojih snova.
Niko ti nije dužan da ti izvlači iz džepova dokaze da si dovoljno dobra i pametna, jer niko ne zna tu meru sa kojom se porediš, pa ispadaš nedovoljna.
Niko ti nije dužan da pazi šta govori i radi pred tobom, da se tvoj osećaj vrednosti ne bi zaljuljao kao trska na vetru. Svi smo izloženi istom vetru, nema tu posebnih pravila za tebe. I to kada misliš da je život bio pravedniji prema drugima nego prema tebi, da je nekako druge bolje osposobio za svoje ćudi, niko ti nije dužan.
Niko ti nije dužan da se seti da ti treba šoljica šećera, jer loše variš gorčinu, da ti pomaže dok vičeš da možeš sama, da zna da te boli dok uporno ponavljaš da si jaka, da čita tvoje misli i osećanja. Ako nešto želiš dobaci to glasno drugome. Svako je u svojim arenama, nisi samo ti okružena lavovima.
Niko ti nije dužan sve ono što su ti neki drugi ostali dužni,jer niko pred tobom ne stoji umesto drugih.
Niko ti nije dužan da pred tobom bude bezgrešan. Čovek je to, isto kao i ti.
I zašto se uopste držiš toga da ti drugi nešto duguju?
Zato što te dug čini boljom od onih koji ti duguju. Zato što te dug čini opravdanom žrtvom. Zato što, dok su ti dužni, možeš da budeš nezadovoljna i ljuta. Zato što ti dug omogućava da ništa nisi kriva.
Zato što te dug lišava odgovornosti. Zato što želiš da ti neko vrati parče dostojansta, koje su ti neki drugi uzeli.
Ali to ne ide tako.
Zato što je i dug nekakva jadna zamena za ljubav i prisustvo.
To je nekada jedina veza koju imamo sa drugima.
Jedina garancija da nas neće napustiti dokle god su dužni.
Jedina mantra protiv straha od samoće.
Dakle, niko ti ništa ne duguje. Naročito ne bezuslovnu ljubav. Dokle god ti drugima postavljaš uslov da je njihova ljubav bezuslovna.
Znaš, nisi ti jedina kojoj niko ništa ne duguje. Ni život ni drugi ljudi. Svi smo u istom čamcu. Umemo koliko umemo da volimo.
Nosimo svoje terete.
Imamo svoje zone komfora i teško nam je da iz njih izađemo.
Imamo svoje izazove.
Učimo se za svoje živote.
I usput, možemo da se volimo, samo ukoliko jedni drugima ne dugujemo.
Ljubav podrazumeva slobodu. Vole se oni jednaki i ravnopravni, koji , iako nisu jedni drugima dužni, slobodno biraju da jedni kraj drugih ostanu.
Ljiljana Milić
Praktičar Praktične psihologije i NLPa
Nema komentara