“Problem sa svetom je što su inteligentni ljudi prepuni sumnji, a glupi prepuni samopouzdanja“

(Čarls Bukovski)

 

Samopouzdanje je crta ličnosti s kojom se ne rađamo, već stičemo i razvijamo tokom života. Iza nadmenosti i narcizma krije se osećanje niže vrednosti, koje osoba pokušava da kompenzuje prepotentnim ponašanjem, iz straha da će okolina prozreti njene slabosti.

 

PREPOTENTNOST I KOMPLEKS VIŠE VREDNOSTI

 

Kompleks više vrednosti je u naučnim krugovima prevaziđen pojam, koji je uveo Adler pre više od jednog veka, a koji je ostao u upotrebi u svakodnevnom govoru kao jedan od popularno psiholoških pojmova.

 

KORONA virus i SUNCE: lekcija iz PANDEMIJE gripa iz 1918. godine. Svež vazduh je dezinficijens.

 

Kada neko želi da opiše prepotentnost, obično govori o tzv. kompleksu više vrednosti. To je lažna, samoobmanjujuća slika o sebi, kada je osoba na svesnom planu uverena da poseduje vrednosti koje realno nema (pamet, lepotu, veštine, talenat i sl.).

Kada ne ostvari svoje (previsoke) ciljeve, krivi drugog (okruženje, zemlju, okolnosti, sudbinu). Misli da joj drugi zavide, da je sputavaju iz ljubomore. Njena procena sebe i svojih potencijala je nerealna, ima želju ali bez realne mogućnosti da ih ostvari.

Zato je nezadovoljna, frustrirana, besna i sklona projekcijama. Misli da joj visok položaj pripada, sklona je tzv. “skorojevićkom“ ponašanju, radi sve da bi ubedila druge da je nešto posebno.

 

Šta mislite, da li nam se povraća, dok vi kačite slike o vašem srećnom braku, a mi primamo poruke od vaših dragih muževa? Ignorišemo i ćutimo, samo da ne bismo razbucale to ruglo, koje vi smatrate svetinjom.

 

Obično bira zanimanja u kojima nije moguća objektivizacija uspeha, niti je moguće takmičenje i poređenje (samoreklamiranje a bez formalnog obrazovanja u okviru raznih oblasti umetnosti, pri čemu je glavna težnja da se medijski eksponira ili da se bavi „prodavanjem magle“).

 

PREPOTENTNOST I KARAKTERISTIKE PONAŠANJA

 

Prepotentnost na planu ponašanja je nadmenost koja iritira ljude, težnja da se bude u krugu poznatih osoba, da se radi ono sto „običnom čoveku“ nije dozvoljeno.

Prepotentnost, na nesvesnom planu to je pokušaj nadkompenzacije osećanja niže vrednosti, koji je nastao u detinjstvu. Zbog osećanja sopstvene neadekvatnosti takve osobe teže da budu obožavane, s’tim što pažnju i toplinu ne mogu uzvratiti.

Obično ili izbegavaju veze ili se udaju/žene više puta. U vezi su naporni, u stalnoj potrazi za uzbuđenjima i očekivanjima da im se partner povinuje. Njihov život se zasniva na laži jer se boje da neće biti prihvaćeni ako budu takvi kakvi su.

Oni npr. kriju neuspeh na fakultetu pričajući da su već diplomirali ili su na nekoliko fakulteta istovremeno, neki od njih kriju godine, a neki se pretvaraju da idu na posao.

Izmišljaju da se druže sa poznatim osobama (ili se zaista kreću u tom društvu ali iz pogrešnih pobuda), stide se svog porekla, prekrajaju biografiju, ističu kod svojih poznanika uvek čime se bave, a ne kakvi su, rukovode se interesima.

Na kraju sami poveruju da su „viša kasta“, pa učine sve da u takvom društvu i ostanu (česte su veze i brak iz interesa sa osobama na položaju).

Posežu i za plastičnim operacijama da bi bili bliži zamišljenom idealu.

Odišu neautentičnošću, pa su drugima odbojni, što još više učvršćuje njihov doživljaj da su neprihvaćeni (jer su „posebni“).

 

Blizanačke srodne duše

 

 

PREPOTNETNOST I PARTNERSKI ODNOSI

 

Odlikuje ih cinizam i potreba da pljuju sve, a sebe veličaju. Nijedan posao im nije dovoljno dobar, ne podnose autoritet, teže igrama na sreću jer to je način da se brzo i lako obogate.

Njihova životna deviza je „dobiti puno (sve), a dati malo“.

Kao roditelji i partneri su hladni, sem ako glumom mogu ostvariti cilj, zanimljivi samo kada ima publike sa strane, često biraju poslove koji imaju veze sa eksponiranošću. Najbolje ih opisuje poslovica „Prazno bure jače zveči“, ponašaju se kao u priči „Carevo novo odelo“, njihov pandan u životinjskom svetu je paun.

Imaju potrebu za preuveličavanjem, naročito kada govore o sebi. Česti su korisnici društvenih mreža, zavisni od lajkova i načina na koji ih drugi vide. Neretko prikazuju da su bili negde gde u realnosti nisu, ali to žele. Pretvaraju se da sve znaju i prate, iako su površni.

 

OSOBE NISKOG SAMOPOŠTOVANJA

 

Na psihoterapiju su veoma otporni, obično se pojave na nagovor najbližeg okruženja i brzo je napuštaju, ne istrajavaju jer ne vole da drugi otkriju kakvi su. Ima ih u svim slojevima društva, obično se za njih vezuju osobe niskog samopoštovanja sklone depresiji i nekoj vrsti mazohizma.

 

MAČKA – INDIKATOR KARME; MAČKA JE U STANJU DA ISCELI SVE BOLESTI

 

Skloni su paralelnim vezama jer im je potrebno da ih drugi veličaju i obožavaju, normalna veza ih guši, ne vole monotoniju. Često lažu, prisniji su sa osobama koje ih tek upoznaju, nego sa onima pored kojih su. Vole da budu u prednosti u odnosu na ostale i to često ističu, a nekada ih je teško prozreti jer je osvojeni trofej iz sfere socijalno poželjnog ponašanja (znatno veći broj dece od uobičajnog, ogroman broj hobija, više fakulteta i slično), čine sve da bi proizveli divljenje.

 

NIVO ASPIRACIJE U NESKLADU SA SPOSOBNOSTIMA

 

Lepo je kada osoba sebi postavlja ciljeve, a najbolje kad je nivo aspiracije u skladu sa sposobnostima, što kod kompleksa više vrednosti (prepotentnost), obično nije slučaj. Međutim, kod njih se često javlja neurotični perfekcionizam kao izraz nesamopouzdanja.

Žele sve i najbolje zato što je dobro samo ono što je savršeno, sve ostalo se ne računa. Obično su to deca prezahtevnih roditelja koji izražavaju „ljubav“ samo ako je dete najbolje, što stvara možda socijalno uspešne, ali nezadovoljne pojedince.

 

Zašto neprekidno mislimo na nekoga

 

BARON MINHAUZEN SINDROM

 

Stiče se utisak da je više nego ikada u prvom planu kako čovek prikazuje sebe, a ne kakav je. Razna tehnička pomagala (pre svih fotošop) i prekrajane biografije preplavile su internet, freelance kao pojam je potpuno izgubio na težini jer ga koriste i ljudi bez zanimanja.

Najveću štetu od toga imaju oni koji poveruju u sliku koju su o sebi stvorili, dobiju lažno, kratkoročno samopouzdanje koje se rasprši kao mehur od sapunice kada ih neko otkrije.

Slična pojava je opisivana kao Baron Minhauzen sindrom (patološka sklonost laganju), s’tim što je tada bilo lakše uočiti ga zbog posmatranja (ne)verbalnog ponašanja, a danas je otkrivanje takvog ponašanja zamaskirano jer se većinski deo komunikacije odvija u virtuelnom svetu.

 

POTREBA ZA ISTICANJEM

 

ZAŠTO U DRUGIMA VIDIMO STVARI KOJE MRZIMO KOD SEBE

 

Što je čovek kvalitetniji to ima manju potrebu da to ističe.

Svi veliki ljudi su privatno jednostavni ljudi koji se na normalan način ophode sa drugima, nisu prepotentni, a imaju prijatelje iz svih slojeva društva.

Ne poistovećuju se sa svojim zanimanjem niti društvenim položajem, za odmor npr. biraju mesta sa lepom prirodom a ne ona gde će biti viđeni dok glume veličinu.

 

NAJBOLJI opis vašeg HOROSKOPSKOG znaka

 

Nisu cinični, već zadovoljni sobom.

Sposobni su da dožive zadovoljstvo tokom najobičnijih aktivnosti, kreativni i spontani, opušteni i sposobni da se šale na svoj račun, radoznali, sve ih zanima.

Rade na sebi i svojim potencijalima, ali ne iz potrebe za prestižom, već iz autentične potrebe za napredovanjem, zanima ih sadržaj a ne forma.

 

Telepatija medju partnerima

 

Neguju prijateljstva i nisu promiskuitetni, sposobni za ljubav a ne konstantnu zaljubljenost.

Teškoće shvataju kao izazov i zato ih uspešno prevazilaze.

Vrlo su realni i samokritični, skloni preispitivanju, bez potrebe da budu u centru pažnje.

Imaju realnu sliku o sebi, svojim vrlinama i manama, potencijalima i ograničenjima, zbog čega okruženju nekad nije jasno zašto deluju kao da postižu manje nego što bi mogli kada bi bili sigurniji u sebe.

Nije dovoljno da je neko kvalitetan, već mora da prihvati sebe i da bude svestan svojih kvaliteta, da manje sumnja a više uživa. Dozvola za uživanjem se dobija u porodici i/ili na psihoterapiji („budi to što jesi“).

Obično kvalitetni ljudi najpre stavljaju fokus na svoje mane umesto vrline, a stvar je procesa sazrevanja da sve to integrišu i tako osnaže kapacitet za zadovoljstvo.

 

REALNA SLIKA O SEBI I SVOJIM SPOSOBNOSTIMA

 

Od neodoljivog gospodina do PSIHOPATE – NARCISoidni poremećaj ličnosti

 

Jačanje samopouzdanja je razvojni zadatak, koji je povezan sa upoznavanjem sebe i sopstvenih potencijala. Pravo samopouzdanje nije prenaglašena, već realna slika o sebi i svojim sposobnostima. Prenaglašenost i potreba za isticanjem je odlika kompleksa više vrednosti (prepotentnost), a na okruženju je da prepozna da „nije zlato sve što sija“ i da su najkvalitetniji ljudi obično skromni.

Takav treba da bude i izbor partnera i prijatelja: birajte ne na osnovu toga šta neko kaže o sebi, kako je društveno kotiran, već kakav je zaista.

Ako težite integraciji, biraćete ljude sposobne da vole. Ako birate pogrešne, bilo bi dobro da na psihoterapiji preispitate zašto. Nikada nije kasno da promenite stvari koje se mogu promeniti i tako povećate zadovoljstvo sopstvenim životom.

 

pharmamedica

 

Ljudi sa narcističkim poremećajima ličnosti „imaju naduvan osećaj sopstvene važnosti“ iza kojeg se krije krhko samopouzdanje i preterana osetljivost na najmanju kritiku

Kada ljudi postaju ljubomorni, omalovažavaju tuđa dostignuća, krive druge osobe za sopstvene pogreške, onda je to kompleks niže vrednosti 

Kompleks niže vrednosti ima korene u najranijem detinjstvu, u pogrešnim obrascima vaspitanja, i sastavni je deo nekih stanja kao što su depresija ili anksioznost. Stalno kritikovano dete, koje je svaki dan slušalo da nije ni za šta i da je glupo, veoma lako će razviti osećaj niže vrednosti, a kasnije možda i kompleks. Mada nekom zvuči neverovatno, kompleks više vrednosti je drugo lice kompleksa niže vrednosti.

Naduvan osećaj sopstvene važnosti

 

Prema ocenama psihologa, kompleks superiornosti, kao „preuveličano mišljenje o sposobnostima i dostignućima“, proističe iz „velike potrebe da se kompenzuje osećanje inferiornosti“. Stručnjaci Mayo Clinic objašnjavaju, da ljudi sa narcističkim poremećajima ličnosti „imaju naduvan osećaj sopstvene važnosti“… iza kojeg se krije krhko samopouzdanje i preterana osetljivost na najmanju kritiku. Ovaj tekst se pre svega bavi kompleksom niže vrednosti i pokušava da odgovori na pitanje da li je svaka sumnja u sebe kompleks niže vrednosti?

 

Sažaljevanje i kukanje nad vlastitom sudbinom

 

Svi ljudi nekada u životu posumnjaju u svoje sposobnosti. Zapitamo se kako to da neko lako uspeva u nečemu, a ja nikako? Kod većine ljudi, taj osećaj nesigurnosti ili nedovoljnosti je samo povremen, i dovodi se u vezu sa određenim situacijama.

– Kada se osećaj nesigurnosti pojavi, možemo, jedno vreme, biti zabrinuti, ali nastaviti dalje, znajući da da imamo i neke prednosti – kaže psiholog dr Džejms E. Maduk. U životnim situacijama, kada posumnjamo u sebe, zbog neuspeha na poslu ili zbog raskida s emotivnim partnerom, većina ljudi se okrene prijateljima ili pokuša da na neki način vrati poljuljano samopouzdanje i nastavi dalje na produktivan način.

U slučaju kompleksa inferiornosti reakcije su drugačije. Takve osobe se samosažaljevaju, kukaju nad svojom sudbinom i u isto vreme veruju da je oštra kritika samih sebe najbolji put iz ove pozicije.

 

Osnov svega – nesigunost

 

– Dobijate ono što očekujete, ali ljudi sa veoma niskim samopoštovanjem očekuju veoma malo. To je samoispunjavajuće proročanstvo. Kako raste razočaranje, postajete sve obeshrabreniji, manje verujete u svoje sposobnosti, a rezultat je sveprisutan osećaj da ste manji u psihološkom, intelektualnom, društvenom i fizičkom smislu – objašnjava psihoterapeut Emi Flovers.

Dobra vest je da postoje stvari koje možete učiniti da obuzdate ove nezdrave reakcije, prevaziđete psihološki stres i obnovite samopouzdanje, naglašavaju psiholozi. Udruženje američkih psihologa definiše kompleks inferiornosti kao osećaj u čijoj je osnovi neadekvatnost i nesigurnost, a koji proističe iz stvarnog ili zamišljenog fizičkog ili psihološkog nedostatka.

 

Ljubomora, omalovažavanje tuđih postignuća

 

Kompleks niže vrednosti je termin koji datira iz 1907, kada ga je osmislio psiholog Alfred Adler, u nameri da ispita razloge za nedostatak motivacije da se deluje u svom interesu i u skladu sa životnim ciljevima. Savremeni psiholozi izbegavaju termin kompleksa niže vrednosti, nego ovo osećanje karakterišu kao nisko samopouzdanje.

– Povremeni osećaj inferiornosti je deo ljudske prirode. Mnogo je važnije kako reagujemo na ovu emociju. Da li nas taj osećaj manjka motiviše da nešto naučimo i pokušamo bolje, ili ide na negativnu stranu, pa neki ljudi postaju ljubomorni, omalovažavaju tuđa dostignuća, krive druge osobe za sopstvene pogreške, kada ovakav obrazac postane dominantan, onda je to kompleks niže vrednosti – kaže dr Martin Ford, profesor psihologije.

Izbegavanje takmičenja – da se njihov rad ne bi mogao uporediti s drugima

 

Kompleks niže vrednosti je skup negativnih misli, osećanja, ponašanja i namera. Uključuje i stalno usmeravanje na uznemirujuće misli. Osećaj stida, krivice, neugodnosti ili unutrašnjeg osećaja poraza su pratioci stanja, uz izbegavanje kolega, saradnika, članova porodice. Omalovažavanje drugih se koristi kao način da se savlada osećaj izolacije i neuspeha.

Ponekada se ovakve osobe osećaju odgovornim za nedostatke i propuste drugih ljudi, traže pažnju i potvrđivanje, pretvarajući se da su bolesni ili depresivni. Ovakvi ljudi izbegavaju i bilo koji oblik takmičenje u kojem bi njihov trud mogao da se uporedi sa trudom drugih. Ne rizikuju u tom smislu, i na kraju i propuštaju mnoge prilike, smatraju psiholozi. Osobe s niskim samopoštovanjem, mogu da budu veoma osetljive i na kritike i pohvale.

 

Genetska predispozicija?

 

Istraživanja oblika ponašanja i psihičkih karakteristika koja se dovode u vezu sa kompleksom inferiornosti su kombinacija, kako se smatra, više faktora.

Genetska predispozicija je jedan od činilaca. Jedna studija je otkrila da su ljudi koji su nasledili varijaciju receptora za oksitocin, hormon koji doprinosi pozitivnim emocijama, imali osećaj manjka optimizma, niže samopoštovanje i osećali se manje sposobnim, u odnosu na ljude koji su nasledili drugačiju vrstu receptora za oksitocin.

U nekim porodicama osećaj manje vrednosti je skoro tradicija. Rani uticaji roditelja i okoline su veoma bitni i mogu da utiču na to, da li će osoba rođena s genetskom predispozicijom ispoljiti u određenoj meri kompleks inferiornosti u životu?

 

„Ti, si glup“

 

Dete kojem će stalno biti ponavljano „ti, si glup“, „nikad ništa ne uspevaš da uradiš kako treba“, prenosi osećaj nesigurnosti i manje vrednosti i u odraslo doba.

– Kada ste veoma mladi, osećate se nesposobnim da se suočite sa stalnim kriticizmom, pa se osećate nemoćnim, bezvrednim, postiđenim. Mislite da je sve vaša greška i stalno se potcenjujete – kaže psiholog dr Elain Aron.

 

Gledanje u „komšijski vrt“

 

U isto vreme društvo nameće nerealne standarde kroz reklame, socijalne medija, slavne i poznate.
– Društvo nas bombarduje porukama o tome kako da se ponašamo, čemu da težimo, o tome kako bi trebalo da izgledamo.

Mi te nerealne poruke usvajamo, osećamo se nesposobnim da te zahteve ispunimo, što sve utiče na procenu naše vrednosti – naglašava psihoterapeut Karen Sapiro iz Njujorka.

Često ljudi sa niskim samopouzdanjem imaju potrebu da se porede s drugim osobama, i to sa najuspešnijm ljudima. Kompleks inferiornosti nije dijagnostikovan poremećaj mentalnog zdravlja. Kliničari koriste nisko samopoštovanje kao jedan od mogućih simptoma procene mogućih drugih psiholoških problema.

 

Pratilac depresije

 

Ovaj kompleks je često deo anksioznog poremećaja. Ako smatrate da niste dobri kao drugi, ovakva emocija, kako tvrde psiholozi može izazvati osećaj anksioznosti. Kompleks inferiornosti je pratilac i depresije. Studije su pokazale da je nedostatak samopouzdanja, vere u vlastite sposobnosti, ključan faktor u razvoju depresije.

Nelečen kompleks inferiornosti nekada može trajati godinama i biti doživotan. Ljudima sa ukorenjenim negativnim pogledom na sebe teško će da upiju pozitivne informacije .

Usmeravanje na svoje pozitivne karakteristike je od koristi nekim ljudima, ali često nema efekta na ljude s niskim samopouzdanjem. Ponavljanje pohvala i stalno isticanje dobrih strana često nema nikakvog uticaja na ove osobe, čak nekad dolazi do pogoršanja stanja.

Psiholozi kažu da se sa ovim niko ne može sam izboriti. Potrebno je da neka druga osoba potvrdi i afirmiše vrednosti osoba s kompleksom niže vrednosti.

 

Stvari nisu ni dobre ni loše, samo ih mišljenje čini takvim

 

Ipak za ovo stanje ima leka, savetuje se kognitivno bihevioralna terapija koja se može kratko opisati rečima Šekspira “Stvari nisu ni dobre ni loše, samo ih mišljenje takvim čini”.

U misaonom procesu takva osoba stvari uvek vidi na pogrešan način, kao sve dobre ili loše. Često potcenjuju i vlastiti uspeh, pa smatraju da su, na primer dobili neki posao, samo zato što ga niko drugi nije hteo, smatraju se ružnim i neuglednim i u fizičkom smislu.

Posle psihoterapije većina ljudi se oseća bolje. Pomoć od psihoterapije za hronično nisko samopoštovanje može biti uspešna ako osoba razume odakle potiče taj osećaj niže vrednosti. Psiholozi nastoje da se ove osobe usmere ne na svoje mane, već na vrline i da shvate da samo u razvoju nekih svojih dobrih strana mogu savladati problem.

 

Prezir prema sebi

 

U nekim slučajevima, kada ljudi sebe posmatraju stalno kroz prizmu nečeg što nema nikakvu vrednost, i ako osećaju da nisu u stanju da ispune društvene norme, mogu biti izloženi tako jakom stresu koji će možda inicirati i suicidalne misli. Štaviše, kompleks inferiornosti može izazvati osećaj prezira prema sebi.

–Na primer, ima žena, koje imaju kompleks inferiornosti, zato što su žene – kaže dr Aron.

U društvima gde je žena dugo posmatrana kao inferiorno biće, u odnosu na muškarca, posebno na polju sporta, biznisa, nauke, žene koje veruju u sebe i danas se bore za svoja prava, iako imaju manje plate od muškaraca i nisu u upravljačkim telima.

Ipak, i pored toga ima veliki broj žena, kako kažu psiholozi Kati Kai i Kler Šipman, koje se ne smatraju spremnima za napredovanje na poslu, unapred predviđajući da će biti lošije od svojih kolega.

Kompleks niže vrednosti je tesno povezan sa poremećajima hranjenja. Negativan stav prema vlastitom telu, krivac je za preteranu mršavost. Preporuka je da se povežete s ljudima koji imaju sličan problem, da čitate knjige koje vas mogu osnažiti u svakom smislu.

 

11 0 komentara

Komentariši