ŠTA JE NASILJE NAD ŽENAMA?

Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak…) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac.

Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Nasilje nad ženama je primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim. Nasilje nad ženama je tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas.

ZAŠTO SE MUŠKO NASILJE DEŠAVA?

Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar. Medjutim, ovim stavom se nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca, onda gube mogućnost da imaju podršku da izadju iz nasilja. Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi način komunikacije.

Nakon člana 164. u Krivičnom zakonu od 2002. po prvi put država objavljuje da nasilje u prodoci nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i državno pitanje. Dakle, da će država kažnjavati počinioce nasilja u porodici. Tako je u svim zemljama u Evropi, i u najvećem broju zemalja u svetu. Za sve zakone koji kažnjavaju nasilje u porodici i seksualno nasilje zaslužne su mnogobrojne aktivistkinje i feministkinje ženskog pokreta koje su se godinama zalagale da se takvi zakoni formulišu i usvoje u njihovim zemljama.

KOME SE TO DOGAÐA?

Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Medjunarodni ženski pokret je pokazao da je muško nasilje nad ženama globalna pojava, i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u odredjenim zajednicama različiti (spaljivanje žena, ubijanje žena zbog miraza, odsecanje klitorisa, kamenovanje žena, itd)

KO SU NASILNICI?

Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni, pa se čestikaže: “U selu je med, a u kući jed”.

Suočene sa ovakvim temama žene često odmahuju u neverici da bi se to njima moglo ikada dogoditi. Potrebno je što pre odagnati mit o tome da muškarci koji pribegavaju nasilju uvek imaju nasilnički izgled. Ljudi koji već godinama rade u prihvatilištima za zlostavljene žene upozoravaju da nasilnike nije lako prepoznati i da je najveći problem za žene da priznaju same sebi da je osoba koju vole bolesna.

Zaključak je da ti muškarci imaju neke zajedničke crte i osobine, te da se nasilnici ipak mogu prepoznati, ali je potrebno raspoznati znake. Neverica i negiranje istine deo su svakog procesa koji povezuje loše stvari sa osobom do koje nam je stalo. Zdrav razum mora nastupiti pre nego što je suviše kasno za ispravku.

Znak 1
Na početku veze on ubrzava napredovanje vašeg odnosa. Prerano predlaže i insistira na nekim stvarima kao što su useljavanje u istu kuću, ili brak, postavljajući situaciju tako da se ti predlozi čine kao obaveze.

Znak 2
Koristi fraze kao što su „zauvek zajedno“, „uvek“ ili „bez obzira na sve“, čime vama otežava situaciju da malo usporite korake u vašoj vezi.

Znak 3
Hvatate sebe da odbacujete sumnje i bojazni koje mogu varirati od strepnje da vas on može povrediti do nejasnog osećanja da nešto nije u redu. Žene se ponekad u ovom stadijumu odlučuju na poveravanje bliskoj osobi, ali svaku objektivnu kritiku odbacuju „slepe od ljubavi“.

Znak 4
On pati od promena raspoloženja. Ponekad pazite kao da hodate po staklu jer nikada ne znate zbog čega će se naljutiti i šta će vam zameriti. Žene često pripisuju ovakvo ponašanje nekom problemu koji ga tišti. Istina je da nervozan čovek ne može da kontroliše svoj bes.

Znak 5
Postaje bolesno posesivan. Ljubomoran je na sve i svakog ko vas može nečim zadržati dalje od njega i traži da mu se pravdate za svaki minut proveden bez njega. Žene su sklone romantiziranju situacije. One ponekad ovo ispitivanje vide kao njegovu zaštitu, a ljubomoru kao znak ljubavi.

Znak 6
Često je verbalno uvredljiv, koristi pretnje da bi vas ubedio da je ono što on govori ispravno. Povređuje vas, postiđuje i koristi siledžijski jezik u raspravama. Sve više ograničava vašu slobodu.

Znak 7
Lomi stvari ili udara o sto dok se raspravlja sa vama i koristi simboličko nasilje kao što je cepanje slika ili uništavanje vaših ličnih stvari.

Znak 8
Ne prihvata odbacivanje, odbijanje. Što se njega tiče vaša veza je gotova tek kad on tako odredi.

Znak 9:
Povezuje sve u svom životu sa vama, npr. „Bez tebe ne bi bilo smisla živeti“. To nije ljubav, to je opsesija.

Znak 10
Koristi novac da vas kontroliše.

Znak 11
Minimizira svoje nasilničke incidente na različite načine, bilo da umanjuje njihov broj „desilo se samo jednom“, ili intenzitet „malo sam te dodirnuo, a ti…“. Ubeđuje vas da nije nasilna osoba i da ste za loše stvari koje se dešavaju između vas vi podjednako krivi.

Znak 12
Krivi druge za svoje ponašanje. Najčešće ima tužnu priču iz detinjstva ili krivi vas kako umete mnogo da ga nasekirate. U svakoj ženi postoji majčinski instinkt pa zbog toga ova priča čini da vam njega bude žao i da opravdavate njegove postupke, jer „nije on kriv“.

Znak 13
U kriznim situacijama moli za oproštaj, kune se da se to desilo zadnji put, preti samoubistvom, i slično. Nasilnici su skloni samopovređivanju, a ako se loše osećaju, uzrok pripisuju sekiraciji zbog svega što mu radite.

Pažljivo, staloženo i razumno postupajte i zapamtite da vas niko neće bolje zaštititi od vas samih.

ZAŠTO ŽENA OSTAJE SA NASILNIKOM?

zato što je niko ne podržava
zato što joj niko ne veruje
zato što drugi traže krivicu u njoj
zato što zakonske procedure predugo traju
zato što ima strah od nasilnika
zato što nema dovoljno prihoda
zato što nema gde da ode
zato što ima decu
zato što se boji da će joj on uzeti decu
zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti
zato što je emotivno zavisna od partnera
zato što brine o nasilniku
zato što veruje da će biti bolje

KAKO MUŠKARAC POSTIŽE DUGOTRAJNO NASILJE NAD ŽENAMA?

IZOLACIJA

Muškarac koji je nasilan raznim metodama izoluje ženu od porodice, prijateljica, spoljnog sveta… Izolacija ima mnogo oblika: isključivanje telefona, zaključavanje žena, vređanje pred prijateljima, oduzimanje dokumenata…

MOMENTI “NEŽNOSTI”

Muškarac koji zlostavlja ženu ima momente kada je ljubazan i nežan do sledećeg čina nasilja. Kupuje joj cveće, parfeme, izvodi u šetnju, deci kupuje poklone, da joj poljubac… Tim pozitivnim ponašanjem i obećanjima daje ženi nadu da će se promeniti. Tokom vremena ovi trenuci su sve ređi.

POTPUNA KONTROLA

Cilj nasilnika je kontrola nad ženom. Nasilnik se najčešće postavlja kao vrhovni kontrolor koji odlučuje u svim situacijama kada se radi o ženinom životu. On odlučuje šta ona treba da radi, šta da govori, šta da misli, kada da telefonira, koliko novca joj je potrebno. Ona obično mora da mu polaže račun za sve što radi. Ovu kontrolu plasira kao njegovu ljubav i brigu za njom.

ZASTRAŠIVANJE

Zatrašivanje je jedna od uspešnih tehnika kontrole. Nasilnik postiže kontrolu neprestanim zastrašivanjem: spaliću ti kosu, baciću te sa krova, isećiću te na komade, naći ću te kud god da odeš… Često se te pretnje odnose na decu ili na vama bliske osobe: roditelje ili sestre i braću.

ŠTA MOŽETE DA URADITE?

RAZGOVARAJTE SA NEKIM – IZADJITE IZ ĆUTANJA

Recite prijateljici ili nekoj osobi u koju imate poverenja šta vam se dogodilo. Pričajte joj onoliko koliko možete i koliko god puta imate potrebu da joj to ispričate. Prepričavanje bolnog osećanja koje bismo radije zaboravile pomaže nam da povežemo izolovane dogaðaje u celovito iskustvo. Iskustva nasilja se ne zaboravljaju, ali njihova bolna dimenzija može da se umanji. Važno je da izadjemo iz ćutanja. Ćutanje nas neće spasiti, a nasilnik profitira na našem ćutanju, jer mu to daje slobodu da nastavi sa nasiljem

VERUJTE SEBI, VREDNUJTE SEBE – STAVITE SEBE U CENTAR SVETA

Važno je da odlučite da verujete sebi i da vrednujete ogroman rad koji ste uložile u decu i porodicu. Do sada ste ulagale u druge, vreme je da počnete da ulažete u sebe. Vi ste sebi najvažnija. Nakon dugo godina života u nasilju obično nam je nisko samopouzdanje, iscrpljene smo i nemamo mnogo poverenja u sebe. Sve je to moguće izgraditi ponovo. Imamo puno puno primera žena koje su izašle iz nasilja. Verujte sebi.

VOLITE SEBE – BUDITE NEŽNI PREMA SEBI

Ako trpite dugotrajno zlostavljanje i verujete da se on neće promeniti, verujte sebi. Vaše iskustvo o nasilju koje trpite je merodavnije nego bilo čiji saveti. Vi ste u pravu. Vrednujte svoje iskustvo. Ako ste shvatili da je trebalo iz nasilja izaći ranije, setite se da ste tada radili najbolje što ste mogli. Važno je da sada ne krenete da se kažnjavate zbog toga. Budite nežni prema sebi. Volite sebe.

DAJTE SEBI PROSTOR I VREME – NADJITE MREŽU PODRŠKE

Nasilnik najčešće sistematski radi na izolaciji žena. Zato je važno da krenete da polako uspostalvjate odnose sa starim ili novim prjateljicama ili prijateljima. Dajte sebi prostor, odlučite da uradite nešto za sebe što volite, a što ne zavisi od drugih. Uzmite sebe sebi.
DONESITE ODLUKU
Izlaženje iz situacije nasilje je dug proces sa radosnim krajem. On započinje odlukom i upornošću. Svaki mali korak koji ste uradili za sebe važan je za vaše samopouzdanje.

DOKUMENTUJTE SVOJE POVREDE – SKUPLJAJTE DOKAZE

Idite kod lekara i uzmite potvrdu o povredama. Fotografišite povrede.
Ako sa time ne uradite ništa konkretno odmah, imate dokaze za slučaj da nasilje prijavite kasnije.

PRIJAVITE POLICIJI

Prijavite nasilje policiji. Vi ili vaša komšinica, drugarica, rodjaka ili SOS telefon. Postoje novi članovi Krivičnog zakona Republike Srbije koji kažnjavaju nasilje u porodici i silovanje u braku. Policija je dužna da reaguje po službenoj dužnosti – kada vi prijavite nasilje, oni treba da podnesu krivičnu prijavu. Tu prijavu, SUP dostavlja nadležnom tužilaštvu, a tužilaštvo onda odlučuje da li će nastaviti ili ne postupak. Važno je da imate dokaze o nasilju: lekarska uverenja o telesnim povredama, svedoke o dogadjaju, fotografije. Prijavljivanje može biti teška odluka jer se žene boje još većeg nasilja.

To je veliki korak, jer se muškarcu daje do znanja da ima neko moćniji od njega, i da je nasilje zločin.

 

Izvor womenngo