Kako se pametno i staloženo izboriti za ono što želite? Na koji način pobediti manipulatore u njihovoj igri? Ne zaboravite – vi birate da li ćete i kako reagovati…

Hteli mi to ili ne, povremeno dođemo u konflikt sa ljudima koji imaju dijametralno suprotne stavove, što nas najčešće košta strpljenja i živaca. Malo je onih koji znaju kako da u tim situacijama pametno i staloženo reaguju, da koriste prave reči, realne argumente i da se kontrolišu u svojim izjavama.

Često je jedan pogrešan korak dovoljan da običan razgovor preraste u žučnu raspravu i neprijatnu prepirku koja deluje kao da nema kraja. Čak i sa osobama koje volimo i koje su nam drage, lako je izgubiti kontrolu, posebno ako osećamo da su nam ugrožene neke naše osnovne vrednosti ili stavovi. Sa nekim ljudima je teško izaći na kraj tokom prepirke, jer se oni uvek trude da njihova bude poslednja.

Nažalost, ove diskusije retko kad urode plodom. Kad se stvari „zahuktaju”, više niko ne misli na to ko je u pravu, a ko je kriv. Iako su konflikti neizbežni, bilo da smo u njih uvučeni ili ih sami započinjemo, još uvek nismo postali imuni – oni nas veoma često dovode do frustracija, iscrpljenosti, stanja očaja, nemoći. Svi mi pokušavamo da našu tačku gledišta argumentima predstavimo kao jedino ispravnu.

Mnoge svađe su zasnovane na stavu: „Ja sam sigurno u pravu, a ti nisi”, što nikada ne donosi rezultate. Nije problem u svađanju samom po sebi, nego u načinu na koji to radimo, tvrde psiholozi. Teško je prepoznati razliku između konstruktivne i nekonstruktivne svađe, a to znači da svađa na kraju ima svoje rešenje problema. Koliko često se upuštate u beskonačne, nekonstruktivne rasprave u kojoj najčešće vi niste krivi, ali uvek izvučete najdeblji kraj?

Nikada niste „pobednik“, uvek vas drugi nadgovore i posle se osećate loše? Koliko puta ste postigli željenu poentu? Kako se pametno i staloženo izboriti za ono što želite? Kako izložiti svoje argumente uspešno, na pristojan, civilizovan i edukovan način? Da li prepirkom možemo uopšte doći do rešenja? Kada ćutati, a kada reagovati? Opravdavati se, svađati se, ili jednostavno ignorisati?

Birajte svoje bitke

Način na koji podnosimo konflikt određuje količinu poštovanja povezanosti koju imamo sa kolegama, prijateljima ili partnerom. Ako se posle rasprave sa nekim osećate mentalno i fizički iscrpljeno i istrošeno, znači da morate da promenite obrazac ponašanja i time zaštitite sebe ili drage osobe. Pre nego što započnete raspravu, zapitajte se: „Da li je to uopšte vredno svađe? i „Šta njom želim da postignem“? Neke konflikte je jednostavno bolje izbeći, a opaske zbog kojih biste vrlo lako mogli da započnete svađu najbolje je ignorisati, odnosno ne reagovati na njih.

Ponekad je bolje zadržati misli za sebe i prilagoditi se situaciji kako biste došli do cilja. I ćutnja može da unapredi pregovore, pa je iskoristite za sebe. Ukoliko tokom sukobljavanja izostane „napad”, to menja celu koncepciju svađe u nečijoj glavi – nabolje. Ako ste uvideli da je vaš sagovornik izgubio kontrolu i da nema nikakve šanse da mu objasnite svoju stranu priče, radije se povucite, nego da trošite vreme na nešto što nema izlaza. Iako povlačenje nije uvek rešenje, važno je birati svoje bitke, pogotovo ako određeni odnos nije vredan daljeg truda.

Svi mi želimo da uverimo protivnika da mi znamo bolje nego što zna on. Ali često se zaboravi suština svađe, rasprava odlazi u pogrešnom smeru, ostavljajući tako mesta galami i uvredama, bez izvlačenja konkretnog zaključka. Ne možete naterati druge da priznaju poraz, jer to nije u ljudskoj prirodi, poručuju stručnjaci. Kada osećamo da nam je napadnut integritet, kada su nam povređena osećanja ili se osećamo ugroženo, prirodno je da uzvratimo – da dodelimo „etikete“ onome ko nas je povredio.

 

Dozirajte emocije

 

Konflikt se obično svodi na razgovore tokom kojih su emocije jake, a „ulozi“ visoki. Ako želite da iz konflikta izađete kao verbalni pobednik, svađajte se argumentovano – uvek je najbolja opcija da imate čime i od čega da se odbranite. Jaka osećanja nas često sprečavaju da objektivno sagledamo situaciju. Prepustite li se emocijama, rasprava će eskalirati u svađu. Pod uticajem snažnog osećaja ljutnje ili straha nismo u mogućnosti da čujemo ono što druga osoba pokušava da kaže.

Ukoliko ste primili negativne sadržaje, ne dozvolite sebi odmah da reagujete, jer možete upasti u zamku i pričati o svom besu i ljutnji, osećanjima koja se najčešće ispoljavaju. Bes je moćna emocija koja čini da mozak na kratko „oslepi” za argument. Ako pustimo osećanja da preplave naše ponašanje, stvari se nikad ne završe dobro. Kada „zapenimo” u raspravi, teško je voditi smislen razgovor ili konstruktivnu raspravu.

Pazite da ne povisujete ton, jer u tom slučaju možete očekivati da to isto uradi i druga strana – sukob će na kraju rezultirati nepotrebnom galamom i nerviranjem. Čim počnete da vičete, to je jasan znak da ste izgubili kontrolu. Vikanjem ili suzama nećete rešiti nijedan problem, a još manje sukobe sa prijateljima i porodicom. Podizanje glasa još je jedan od jasnih znakova da u svađi nema „fer- pleja”. Druga strana neće moći da shvati poruku koju želite da joj prenesete, jer će se usmeriti samo na ton kojim to govorite.

 

Hladnokrvnost – najmoćnije oružje

 

Ponekad u svađi izgovorimo nešto zbog čega bismo kasnije mogli da se kajemo. Birajte reči kojima ćete se raspravljati. Recite šta vam smeta, ali bez vređanja. Nemojte osuđivati, optuživati ili previše kritikovati – često ljudi uzvraćaju kritikom na kritiku. Treba znati slušati, argumentovano govoriti i izreći svoje probleme, ali i uvažiti drugu stranu. Izbegavajte ružne opaske i uvrede koje deluju kao prave varnice. Vređanje je manipulativna taktika – mislimo da će nas takvo ponašanje zaštititi od razočaranja koja se još nisu dogodila.

To će samo pojačati „protivnikov“ bes i dati mu do znanja da ga ne poštujete dovoljno da sa njim civilizovano razgovarate. Takve uvrede doprinose daljem neslaganju – gubimo mogućnost da poentiramo. Izgovorene reči se nikada ne zaboravljaju, čak i ako su oproštene – eskaliraće nekom drugom prilikom. Ostati smiren, staložen, razgovarati mirnim tonom i s argumentima, najbolja je odbrana od agresivnog sagovornika – u samom startu ste vi ti koji ste „pobedili”.

Naoružajte se strpljenjem, jer će vam um bolje raditi ako ste mirni i staloženi. To povećava šanse da nastavite raspravu u svrhovitom smeru – brže ćete smisliti repliku na nečiju izjavu, a druga strana neće moći da vam prebacujete da vičete na nju. Ako pokažete agresivnost, možete da ugrozite sve ono što ste mislili da postignete, tvrde komunikolozi. Svaki put kada uspete da se kontrolišete pred teškim sagovornikom, vi ste „pobedili” nad samim sobom.

Tajna je i u samopouzdanju – ljudi ne slušaju najpametniju osobu u prostoriji, već onu koja se ponaša kao da najbolje nešto zna, potvrdile su brojne studije. Morate da budete samouvereni i iskreni, i da stojite iza onoga što govorite. U toku rasprave ne bi trebalo da budete previše osećajni ili da se previše izvinjavate – suprotna strana može steći utisak da ste slabi i da svoje argumente može da iskoristi protiv vas. Iznesite logične, racionalne činjenice koje oslikavaju vaše argumente. Trudite se da više govorite o svojim osećanjima, stavovima, nego o tome kako je druga strana pogrešila.

 

Napad (ni)je najbolja odbrana

 

Uvrede samo dolivaju „ulje na vatru” i udaljavaju nas od rešenja problema zbog kojeg je svađa izbila. Kada napadate nečije ideje i stavove, ta osoba vas neće uopšte čuti, već će odmah zauzeti odbrambeni stav. Kako biste naveli ljude da deluju u vašem pravcu, uverite ih da se poistovećujete sa njima u nekim situacijama i to koristite kao ključan argument. Protivnika ćete pridobiti izgovaranjem nečega sa čime se on slaže. Umesto da kažete: „Ja sam sigurno u pravu, a ti nisi”, ili „Tvoja greška je u tome što…” pokušajte sa pozitivnim rečenicama poput: „Siguran sam da ćeš se složiti sa mnom oko nečega” ili „Slažem sa svim, ali morate uzeti u obzir i…“ , i onda navedite svoje mišljenje i argumente. Na taj ćete način stvoriti pozitivniju atmosferu i naterati drugu stranu da se složi s vama.

Uspostavićete poverenje i bliskost, na osnovu kojih možete da očekujete pozitivan odgovor. Ne budite isključivi, već fleksibilno reagujte na tuđe argumente – tuđe ponašanje ne možete da kontrolišete, ali svoje možete. Ako ste isključivi, to znači da vas vodi ego i da da niste otvoreni za saradnju (zastupanje stava: „Ja sam u pravu”).

Manipulatori su po pravili izuzetni „lovci“ na ljudske slabosti. Redovno svaljuju krivicu na drugu stranu i služe se krilaticom „napad je najbolja odbrana“. Oni će u trenutku učiniti da na kraju svake rasprave ispadnete negativac. Činjenica je da se sa manipulatorima ne može normalno komunicirati – oni nas lukavo navedu da je rasprava završena i pre nego što jeste.

Sledeći put kada počnete da se prepirete sa nekim ko pokušava da manipuliše kako bi vas uvukao u svoju igru, ostanite mirni i ne nasedajte na provokacije. Pokušajte da primenite tehnike antimanipulacije: ne upuštajte se u diskusiju; izražavajte se neodređeno; neka vam rečenice budu kratke; ne opravdavajte se za svoje postupke; glumite ravnodušnu osobu; šalite se na svoj račun, imajte spremne odgovore.

 

Vesna Bantić Stefanović