Malo će ko priznati da ikome zavidi. Zavist je osećaj koji sebi ne želimo da priznamo, emocija koja izaziva najviše stida i od koje se najviše branimo, jer je društveno nepoželjna. A ipak je vrlo jaka i raširena, u osnovi je mnogih ljudskih dela, osećanja i stavova. Sigurno smo se svi nekada zapitali kako su pojednci u našem okruženju nešto nezasluženo dobili, postigli, ili bolje i lakše u životu prošli od nas. To su oni kojima se glasno ili u sebi divimo i potajno im zavidimo.

Zavidni smo jer neko ima više novca od nas, jer je lepši od nas, jer su njegova deca bolja u školi i mislimo da ta osoba to nije zaslužila, a pritom nismo svesni kako nama neće biti ništa bolje ako on izgubi to što ima. Zašto nas toliko boli tuđa sreća, pobeda?

Danas se favorizuju neke vrednosti kao što su uspeh, materijalna moć, fizička lepota… i kada neko ovo poseduje, on uživa poštovanje i divljenje, ali izaziva i zavist mnogih oko sebe. Pritisak da se uspe sve je jači, a takmičarski duh pokazuje i tamnu stranu nesagledive ambicije. Svoju uspešnost najčešće merimo time koliko smo bolji ili lošiji od drugih. A, ponekad, naš um stvara takmičarske situacije i tamo gde ih nema.

Uspeh se najčešće dočekuje na nož, naoštren sečivom zavisti. U takvim prilikama zateći ćemo sebe kako razmišljamo: „Nije fer“, „Zašto to nisam ja?“ ili „Šta on radi bolje od mene“?

Aristotel je rekao da je zavist bol prouzrokovana dobrom srećom drugih, a Harold Kofin da je zavist umeće nabrajanja tuđih blagodeti umesto svojih. Ponekad je mnogo lakše drugima biti podrška u nevolji, nego u sreći. Škrtari se na pohvalama kada se komentariše uspeh poznanika ili kolega, osporavaju se tuđa dostignuća.

Zbog nemogućnosti divljenja drugima, odobravanja i saosećanja, kao i želje za nečim što pripada nekom drugom, postajemo zajedljivi i destruktivni u komunikaciji s drugima, omalovažavamo njihov uspeh kako bismo se sami lakše osećali.

Pogled u zavist

Zavist je emocionalni otrov koji podmuklo truje i uništava naš život. Zavidimo onda kad mislimo da neko drugi ima nešto što mi zaslužujemo više od njega, kada neka druga osoba poseduje i uživa u nečemu što mi smatramo da moramo imati za sebe, ali nemamo. Kod onoga kojem zavidimo, potpuno iracionalno, vidimo samo njegov uspeh, koji nama izgleda kao da je „pao s neba“ – mislimo da je nezaslužen, dok naš ističemo kao potpuno opravdan. Zavidimo sreći drugih, ali ne zavidimo njihovoj nesreći…

Zavist se pojavljuje u mnogo oblika. Često se iskazuje i prerušena, pretvorena u moralne osude, pravdoljubivost, „želju za jednakošću“. Plodovi zavisti su ocrnjivanje (prikazujući nekog kao nedovoljno kompetentnog, marljivog, pametnog); napad i neprijateljstvo kroz ogovaranja, spletkarenje, diskreditaciju tuđeg uspeha; kleveta, zluradost, zlovolja, pohlepa i konačno – mržnja.

Nema svako sposobnost da nam izazove osećaj ogorčenosti i ljubomore, objašnjavaju psiholozi. Verovatno je da će neki ljudi buditi više osećanja u nama, nego drugi. Ljudi, iz samo njima poznatih razloga, češće su u stanju da pohvale nekoga njima nepoznatog i dalekog, nego ljude čiji su put ka uspehu pratili izbliza. Neće nam smetati ako poznanik, ili neko mnogo stariji, ima nešto što mi nemamo. Njihov uspeh je relativno bezazlen, jer oni nisu deo našeg života.

Ali, ako je to prijatelj ili osoba na našem socijalnom i intelektualnom nivou, možda ćemo to teže prihvatiti, jer osećamo da i sami zaslužujemo iste stvari. Najčešće zavidimo nama važnim i bliskim osobama. Što je dvoje ljudi sličnije, kad je reč o starosti, miljeu iz kojeg potiču, to je veća opasnost od zavisti. Često se ona stvara među prijateljima, partnerima u vezi, pa čak i između braće i sestara. Samo mali broj ljudi ume da oda počast, bez zavisti, prijatelju koji je napredovao.

Češće je to neučestvovanje u sreći prijatelja koji nas je prestigao na lestvici uspeha. Oskar Vajld je rekao kako svako može da saoseća sa prijateljevom nesrećom ili patnjom, ali da retko ko ume da saoseća sa prijateljevim uspehom.

Tuđa smirenost najviše boli

Britanski psihoanalitičar Melani Klejn sprovela je istraživanje kako bi zaključila na čemu najveći broj ljudi zavidi drugima. Na opšte iznenađenje, ispitanici su istakli smirenost kao jednu od osobina na kojima najviše zavide drugima! Mnogi zavide i na plemenitosti, unutrašnjem miru, kreativnosti, spokoju, pa nekada čak i na dobrom raspoloženju i vedrini uma. Dalja ispitivanja utvrdila su da slede moć, novac i lepota.

Ona je istakla da se često događa da su velike životne odluke, kao što su kupovina nekretnine, zasnivanje porodice ili privatnog biznisa – pokrenute upravo zavišću. Objašnjenje leži u tome da je najbolja osveta onima kojima zavidimo mogućnost da ih u nečemu prestignemo, da barem naizgled budemo bolji.

Međutim, u tom nastojanju paralelno „izjedamo“ sami sebe. Zavist ubija radost – ona budi niz drugih negativnih emocija i čini da se ne osećamo dobro u svojoj koži. Bavimo se tuđim životom umesto svojim. Rezultat je da tuđi uspeh počinje da boli, jer je doživljen kao sopstveni neuspeh. Takva osećanja mogu predstavljati veliki balast onome ko ga je kod sebe razvio i ko ga održava.

Emocija od koje smo bolesni

Zavist kao pratilac ovakvog stanja može dovesti do mnogobrojnih zdravstvenih smetnji, bez izuzetka u odnosu na pol, starost, društveni status. Ne kaže se slučajno da neko „pozeleni od zavisti“, jer taj osećaj stalne ozlojeđenosti škodi želucu, jetri i žuči. Ako imate probleme sa tim organima, a ne znate razloge za to, analizirajte svoja osećanja i verovatno ćete među njima naći i zavist.

Ljudi kojima smeta uspeh prijatelja ili saradnika imaju veće šanse da obole i od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, čira i povišenog krvnog pritiska, rezultati su novog istraživanja u kojem su učestvovali ispitanici starosti od 57 do 85 godina, kada je praćeno njihovo zdravstveno stanje, paralelno sa njihovim ocenama finansijske situacije u odnosu na prijatelje, porodicu, kolege i komšije.

Otkriveno je da su oni koji su se našli nisko u finansijskom poređenju, imali više zdravstvenih problema od onih koji su verovali da su dobro prošli u odnosu na svoje poznanike. Srčane bolesti pokazale su se kao najčešća zdravstvena smetnja zavidnih ljudi. Stres koji je uzrokovan svakodnevnim poređenjem sa ljudima iz najbliže okoline doveo je do toga da se pojedinci osećaju inferiorno, nestabilno i neuspešno, a to posledično remeti nivo hormona i imunitet i čini ih podložnijim bolestima.

Vrlo važan glasnik

U pozadini zavisti uvek se krije jako važna poruka za nas. Zavist je kao glasnik koji nam javlja da postoji nešto što želimo jako da ostvarimo, a to još trenutno nismo uradili. Ona nas upozorava da u nečemu nismo dovoljno dobri. To što osećate zavist, govori da ste se pomalo zaglavili ili da se osećate zarobljeno, možda na emotivnom polju, u karijeri, ili vas pritiska rutina svakodnevice.

Pokušajte da povežete zavist sa nekim aspektom svog života za koji biste želeli da bude drugačije. Oni koji se još traže u karijeri, treba da obrate pažnju na ljude kojima poslovno zavide, savetuju psiholozi. Oni tvrde da zavist nastaje iz nesigurnosti – raste srazmerno padu samopouzdanja osobe i rastu uspešnosti objekta zavisti. Kad smo razočarani u sopstvenu vrednost, uočavamo priželjkivane sposobnosti u drugima.

Koren zavisti je u rivalstvu: „ Ja sam bolji od tebe i to ću dokazati“ – a posledica je upoređivanje sa tuđim životima. Zavidljivci se stalno i u svemu porede sa drugima, opsednuti su računicama koje im ukazuju da su uvek na šteti, da gube, da su loši, neuspešni, neprihvaćeni… što ostavlja pustoš tamo gde bi trebalo da bude samopouzdanje.

Ukoliko tuđi uspeh čitamo kao sopstveni neuspeh, često ćemo biti zavidni i u tom trenutku nema nikakve šanse za sreću. Zavist može da razori sve što je dobro, kad je jednom „progutamo”, ona postaje gorka i razorna. Ona je i emocija koja parališe zavidnika da uradi bilo šta kreativno, jer je sva njegova energija usmerena ka rušenju, patnji, besu i destrukciji.

Učite od boljih

Zavist je prirodna i ponekad korisna, jer ukazuje na ono što nam nedostaje u životu i pomaže nam da otkrijemo šta zaista želimo, kaže doktorka Džuli Ekslajn, sa Kejs Vestern Rezerv Univerziteta. Osvestite zašto ste ljubomorni ili zavidni, a onda taj „otrov“ pretvorite u životnog pokretača. Ako ikad osetite da vam je teško da se iskreno radujete zbog tuđih radosti i pobeda, setite se da se u toj emociji krije potencijal za izgradnju sreće – da sami budemo bolji, srećniji i zadovoljniji.

Upoređivanje s drugima nije put ka sreći – bolje posvetite vreme sebi kako biste osvestili svoje dobre osobine i ciljeve. Možda imate sve što vam je bitno i ne treba ni na čemu da zavidite drugima. Tako vas neće moriti teške misli zbog uspeha ljudi iz vaše okoline. Zavist može čak da vam pomogne da svoje veštine podignete na viši nivo: ljudi su postizali bolje rezultate na testovima inteligencije, pošto su se prethodno podsetili na neku situaciju kada su osećali zavist prema nekome.

Umesto da jadikujete, radujte se tuđim uspesima, jer oni ne škode ni vama, ni drugima, nego svima mogu da budu i primer i podsticaj da postignete više. Pohvalite osobu kojoj zavidite i porazgovarajte s njom. Umesto da joj zavidite, naučite od nje kako je uspela. Neka vam bude inspiracija, sve dok ne stignete do mesta na kojem želite da budete. Konstruktivna zavist polazi od toga da tuđi uspeh ne predstavlja i sopstveni neuspeh, već pomaže da se više angažujete u njenom ostvarenju, a da pritom ne ugrozite druge ljude.

Ako zavist u vama izazivaju tuđi uspesi, zbog stalnih upoređivanja koje vam nameće bliska osoba, ojačajte granice. Takođe, ne dozvolite nikome da vam ospori vaša dostignuća. Iako ne možemo u potpunosti da je otklonimo, psiholozi savetuju da barem pokušamo da budemo u onoj kategoriji ljudi kojima drugi zavide.

Piše Vesna Bantić

psihologija

anksioznostbodylanguagebogatstvodepresijaempatijagovortelahoroskophoroskopskiznaciljubavljubomoraljudimastamilionermislimoćmuskaracnarcisoidnostnedostataknlpnovacobavezaoholostosecanjaosmehotacpitanjapomocpromenapsihapsihologijapsihopatapsihopatijapsihoterapijarazmisljanjeresenjeroditeljroditeljstvosamocasimptomidepresijeslavasrecastatusstrahsvettatatekstvladanka218vladarkavoletizenezivotzodijak

Komentariši