Poslednja stvar koju diktatorat u najavi želi jeste da ima potpuno informisano i svesno stanovništvo. Što manje ljudi znaju, manju će im muku kasnije predstavljati. U tih nekoliko reči imate razlog (a) zbog koga je „obrazovni“ sistem napravljen u svom sadašnjem obliku, i (b) zbog čega on stvarno uništava znanje ili ga barem sputava.

Znanje se ne može uništiti, ali se može držati podalje od ljudske svesti. Sistem „obrazovanja“ i zakoni koji se na njega odnose su odlični instrumenti indoktrinacije dece i omladine od najranijeg detinjstva kako bi oni videli svet u skladu sa reptilskim zlokobnim planom.

„Obrazovanje“ vam daje sistemsku verziju stvarnosti – finansije, politiku, istoriju, medicinu, mogućnosti i sve to zajedno.

Nastavnici su poput doktora i advokata, jer odlaze u centre za obuku nastavnika gde ih indoktrinišu nakon godina i godina indoktrinacije tokom školovanja u školama, koledžima i univerzitetima. Ukoliko se nastavnici potčine zahtevima sistema u pogledu onoga kako i šta treba da nauče đake, bivaju nagrađeni radnim mestom, obično doživotnim i mogu čak postati i direktori ili univerzitetski profesori.

Ako li samo zaljuljaju čamac nezavisnom mišlju i ohrabre đake da sve dovode u pitanje, o Bože, to će biti loš potez u njihovoj karijeri. Isto važi i za učenike i studente koji ubrzo nauče da ukoliko daš sistemu ono što želi da čuje, dobijaš dobre ocene, a ukoliko ne, pa, nećeš ih imati. Ispiti nisu test inteligencije, već poslušnost statusu quo. Mom sinu, Džejmiju, rečeno je da će, ukoliko dovede u pitanje zvaničnu verziju o „globalnom zagrevanju“ pasti na ispitu. Pokori se… znaš da je to najpametnije.

 

Zatvorenici leve hemisfere

Jedan od glavnih ciljeva sistema „obrazovanja“ je da zarobe ljude u carstvo njihove leve hemisfere mozga, „serijski procesor“ koji konstruiše stvarnost u nešto što porazumeva postojanje „vremena“, strukture i komunikacije putem jezika, kao što sam već pominjao. Leva hemisfera je više od bilo čega drugog odgovorna za konstruisanje verzije stvarnosti koju danas doživljavamo kao „ljudski život“.

Mnogo puta sam govorio na Univerzitetu u Oksfordu, da budem precizniji na Oksfordskoj uniji, debatnom društvu osnovanom 1823. godine i rasadniku mnogih vodećih političara tokom poslednjih 185 godina. Pet britanskih premijera potiču sa Uniona – Vilijem Gledstoun, Lord Selisberi, Herbert Askvit, Harold Makmilan i satanitički ubica dece Edvard Hit – kao i dug spisak vladinih ministara i ostalih političara, uključujući Benazir Buto, bivšu premijerku Pakistana na koju je izvršen atentat.

Ona je bila predsednik Unije 1977. godine. Unija je privlačila vodeće britanske političare svog vremena da učestvuju na njenim debatama, a takođe i visoke zvaničnike i moćnike iz drugih zemalja, uključujući: američke predsednike Regana, Niksona i Kartera; bivšeg državnog sekretara i frontmena Iluminata Henrija Kisindžera, kao i Roberta Kenedija, ubijenog brata JFK-ja. Južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, Majka Tereza, Dalaj Lama, Majkl Džekson, pa čak i žabac Kermit pojavili su se u tim debatama.

Poslednji put kada sam tamo govorio 2008. godine, od mene su tražili da prezentujem informaciju o tome kako nekolicina njih kontroliše toliko nas težeći ka globalnom fašističkom diktatoratu. Bilo je tamo nekih otvorenih ljudi koji su se pojavili na diskusiji, ali, ponovo sam shvatio, kao što je to bilo i svaki drugi put na Oksfordu ili Kembridžu, da je intelekt, sam po sebi, zatvor za Um.

„Obrazovni“ sistem je ustremljen na intelekt i samo na njega. Društvo je strukturisano tako da zarobi svest – fokus, pažnju – u isfabrikovani „vašar“ pogrešnih stvarnosti koje funkcionišu kao scenski hipnotičar za pet čula i intelekt. Kada sam razmišljao o tome kako je najbolje da prezentujem informaciju na najprestižnijem univerzitetu na svetu, našao sam se u očigledno bizarnom procesu izostavljanja određenih oblasti i koncepata, jer sam znao da će to biti suviše da bi intelkt mogao da proguta.

Umesto toga, odlučio sam da idem korak po korak u kući intelektualne „elite“, iako na mojim uobičajnim javnim nastupima govorim sve zajedno u paketu publici koja se sastoji od svih godišta, rasa i porekla, od kojih većina nikada nije ni ušla na univerzitet, posebno ne na Oksford. Kako je to moguće? Zbog intelekta, naravno. Ukoliko pogledate ono što nazivamo „društvom“, ono je napravljeno od strane intelekta. Ne srca, ne Svesti – intelekta.

 

Ne znaju šta čine

Obrazovni sistem gaji kult intelekta i putem ispita određuje one sa najboljim intelektom da vode vladine institucije, finansijske, poslovne, naučne, obrazovne, medijske i vojne u narednim generacijama. Tu na scenu ulazi Univerzitet u Oksfordu. Oksford i Kembridž (kao njegov veran pratilac) su stari univerziteti u koje se šalju oni sa najboljim prolaskom na testovima uglavnom iz „najboljih“ škola da bi bili indoktrinisani i videli svet onako kako porodice Ilminata odrede za svoje buduće sluge sistema.

Na ovim „prestižnim“ univerzitetima oni se mešaju sa ostalim studentima koji su na Oksford i Kembridž stigli zahvaljujući uticaju njihovih elitnih porodica i mreže privatnih škola u koje se ulazi zahvaljujući novcu. Slično je i u Sjedinjenim Državama sa univerzitetima koji imaju dugu tradiciju, kao što su Harvard i Jejl, gde je upis praktično zagarantovan studentima koji dolaze iz „pravih“ porodica.

U tim „centrima učenja“, poput Jejla, Oksforda i Kembridža, dolazi do spajanja onih za koje se, na osnovu prolaska na testovima, smatra da su intelektualno najsposobniji i onih koji su tamo zbog toga što su im otac, majka, baba i deda to što jesu. Boj Džordž Buš je klasičan primer nekog takvog na Jejlu. Imamo decu iz porodica koje kontrolišu sistem deleći isto „obrazovno“ i perceptualno programiranje, kao one koji će voditi sistem u njihovo ime u budućim generacijama. Isto se dešava već vekovima.

Oksfordski univerzitet je stecište elite među elitom i jedan je od primarnih, globalnih lokacija u kojoj Iluminati razvijaju programirane intelekte kako bi služili njihovom cilju, a to je globalna kontrola. Zbog toga je ozloglašeni agent Rotšildovih, Sesil Rouds, ostavio 1902. godine svojim testamentom novac u obliku fonda tzv. Roudsovih stipendija namenjenih dovođenju dobro-probranih studenata iz inostranstva kako bi studirali na Oksfordovoj indoktrinacijskoj mašineriji pod njegovim motom „Dominus Illuminato Mea“ ili „Gospod je moja svetlost“.

O kom li se „Gospodu“ radi? Bil Klinton je bio nosilac Roudsove stipendije na Oksfordu, pa čak i van Roudsovog sistema elitne porodice širom sveta šalju svoju decu tamo da budu „zapadizovana“ – Iluminizovana – da bi se vratili i promenili sopstveno društvo u skladu sa Oksfordskim planom. To je bilo jedno od najefikasnijih instrumenata „zapadizacije“ sveta. Oksford je iznedrio 25 britanskih premijera i mnogo drugih stranih lidera, 20 nadbiskupa Kenterberija i glavne manipulatore i one koje služe sistemu poput medijskog tajkuna Ruperta Merdoka.

Njegova i ostale medijske kuće su pune diplomaca Oksforda i Kembridža („Oksbridža“), baš kao i političke partije i kontrolni slojevi vladine administracije, medicine, zvanične nauke i vojske. Oksbridž je, takođe, glavni regrutni centar operativaca britanske tajne službe koja nastavlja da igra svoje „intelektualne“ dečije igre sa životima ostalih.

Šta svi oni, ili barem velika većina njih, imaju zajedničko? Oni su zatvorenici intelekta, kao što su i elitne porodice Iluminata, i tako imamo društvo koje je zasnovano ili stvoreno pomoću intelekta – jednog od najnižih izraza svesti.

Oni koji diktiraju percepcije društva, poput naučnika, doktora, nastavnika, advokata, političara, novinara, bankara, poslovnih lidera i ostalih su uvek zatvorenici intelekta. „Obrazovni“ sistem je posebno osmišljen da pravi takve ljude da bi vodili sistem u ime pripadnika loza, iako većina njih nema pojma da upravo to rade. Intelekt se manifestuje kroz levu hemisferu mozga, deo koji filtrira stvarnost u smislu pitanja da li mogu to da vidim, dodirnem, okusim, čujem ili omirišem? OK, onda znači da postoji.

Leva hemisfera vidi stvarnost kroz pet čula i vidi svet u delovima, a ne kao jedinstvo. Sistem je strukturisan tako da nas zatvori u levu hemisferu mozga od momenta kada po prvi put sednemo u svoju učionicu, do trenutka kada napustimo koledž ili univerzitet. Napredujete kroz „obrazovni“ sistem tako što polažete ispite, a što ste uspešniji po pitanju informacija iz leve hemisfere mozga, brže i više napredujete.

 

Ljudi sa celim mozgom

Ukoliko ste brilijantni, završićete na Oksfordu ili Kembridžu, Harvardu ili Jejlu. A šta vam, zapravo, treba da biste bili lekar, naučnik, vrhunski političar, predsednik vlade, vojni lider, itd? Položeni ispiti i „dobro obrazovanje“ (dobra indoktrinacija), a institucije koje vode sistem generacijama su pod kontrolom ljudi zarobljenih u levoj hemisferi mozga ili intelektu i vide sve kao delić, a ne kao jedinstvo.

To objašnjava toliko toga. Razgovarao sam sa nekoliko mladih studenata pre moje poslednje prezentacije u Oksfordskoj uniji i to je izgledalo kao da razgovaram sa zidom. Nijedan nije želeo čak ni da razmotri mogućnost da postoji društvo koje nije pod kontrolom „jake“, hijerarhijske vlade. To jednostavno ne mogu da razumeju i bilo koja alternativa im suludo zvuči.

Kao što je Ajnštajn rekao: „Zdrav razum je zbir predrasuda koje ste usvojili do osamnaeste godine.“ Jedan drugi student Oksforda je izjavio da je mogao da me prati kada sam objašnjavao strukturu vlasti u kojoj nekolicina kontroliše sve ostale (leva hemisfera), ali nije mogao da razume ono što sam kasnije govorio o iluzornoj prirodi stvarnosti (desna hemisfera). Klasika.

Desna hemisfera mozga – gde je intelekt uravnotežen – bavi se slučajnim, intuitivnim, holističkim i subjektivnim. Njena perspektiva je jedinstvo, kreativnost koja slobodno teče, kao i neograničenost, a ne limitiranost. Ona se izražava na mnogo očigledniji način, kroz umetničko i disidentno.

Cilj mašine Iluminata „za pravljenje kobasica“ pod nazivom „obrazovanje“ je da aktivira, stimuliše i nagradi levu hemisferu mozga ujedno potiskujući desnu. Moguće je imati napredan intelekt, a ne biti subjekt njegovih ograničenja ukoliko ujedno i otvorite um za Svest. To su ljudi „sa celim mozgom“ koji balansiraju i spajaju svoju svest putem obe hemisfere mozga.

Takvi ljudi su „negde tamo“ i „ovde dole“ i mogu gledati iz više perspektive dok su ujedno sposobni da funkcionišu unutar petočulne stvarnosti i objašnjavaju svoje razumevanje „onog negde tamo“ putem intelekta rečima koje većina ljudi može da shvati. Ja nemam ništa protiv intelekta leve hemisfere mozga, jer bez nje ne bismo mogli da se efikasno izrazimo kroz telo-računar.

Koliko onih sa razvijenom desnom hemisferom znate koji su „negde tamo“ u etru, ali su se mukom izborili za funkcionisanje u petočulnoj stvarnosti ili nisu mogli da se izraze na način koji većina ljudi može da razume?

Ja sam imao prilike da upoznam mnoge tokom svih ovih godina. Nama je intelekt potreban da bi efikasno funkcionisali pomoću pet čula, ali on mora da bude na svom mestu, a ne da vodi našu percepciju. Kada on dominira osećajem za stvarnist, može da bude pravo čudovište, kao i predmet najšokantnijih nivoa neznanja. Publika sa dominantnom levom hemisferom predstavlja iz tog razloga najzahtevniju i nikada nisam bio na nekom univerzitetu gde to nije opšti slučaj – iako to sigurno ne važi baš za svakog pojedinca. Na univerzitetima ima i onih koji koriste obe hemisfere.

Pamet lišena mudrosti

Jednom kada počnete da razumete kako funkcioniše mozak i kako je sistem, posebno obrazovni, napravljen da bi programirao njegovu percepciju, postaje mnogo jasniji način na koji funkcioniše naše društvo. Ne postoji nikakva misterija u tome zašto mogu da razgovaram sa „neobrazovanom“ publikom a da ona sve „shvati“, dok ljudi iz tzv. krema intelektualnog društva (odrasli, kao i „elitni“ studenti) gledaju u mene sa nevericom.

To je jednostavno razlika između otvorenog uma koji funkcioniše i skenira mnoge nivoe svesti i zatvorenog uma intelekta koji je zarobljen petočulnom percepcijom. Prirodno, društvo koje je stvoreno intelektom meri inteligenciju intelektualnom sposobnošću, ali termini „intelekt“ i „inteligencija“ nisu ista stvar, ili barem nisu ukoliko intelekt funkcioniše sam.

Prolazak na ispitima nije ništa više mera inteligencije, nego što je pamet mera mudrosti. Kao što sam ranije rekao, može biti pametno napraviti atomsku bombu, ali je mudro ne napraviti je. Na isti način, potreban je intelekt da se orkestrira ratom, ali Svest da se to ne uradi.

Potreban je intelekt da se objasni očigledna kompleksnost ovog iluzornog sveta podeljenosti i razdvojenosti, ali Svest zna da smo svi Jedno. „Fizičku“ stvarnost „u“ kojoj živimo je stvorio/dekodidrao intelekt i promeniće ga samo srce ili Svest. Sistem univerziteta, elitni ili bilo koji drugi, je nikad irelevantniji, nikad dalji od najnovijih dostignuća.

Događa se revolucija percepcje, a izolovani intelekt jednostavno to ne može da vidi, niti može da vidi koliko je religija intelektualizma zapravo daleko od znanja. Kako će zvanična nauka ikada razumeti stvarnost kada je puna „naučnika“ koji sve filtriraju levom hemisferom mozga koja samo može da uoči sekvence, vreme i podvojenost? Ona nikada nije, niti je ikada trebalo da bude.

Ideja je da se ljudi zadrže što dalje od istine o stvarnosti i stanja u kojem su ljudi tako što se to znanje drži podalje od nauke. Naučnici koji idu glavom/srcem su na branicima nauke, a ne obična gomila njih, oličena u ljudima poput profesora Ričarda Dokinsa. On je „grupi“ Darvinizma na Univerzitetu u Oksfordu koji gura nos svuda i ismeva sve druge koji imaju drugačiji pogled na stvarnost izvan granica njegove poštanske marke. On osuđuje religiju, a ipak je visoki sveštenik svoje religije – Sajentizma, verovanja da samo zvanična nauka ima pravo, a sve ostalo je bogohuljenje.

Jednom davno sam se sa njim pojavio na Oksfordskoj uniji. Bilo je kao da debatujem sa betonom na nogama. Nisam mu se svideo, a mogu i misliti zbog čega. Čitava darvinistička glupost, koja kreatora vadi iz kreacije, bila je pažljivo proračunata da bi se indoktrinirala masovna percepcija života bez svrhe, ona po kojoj smo mi samo pukim slučajem „evolucije“ došli na svet, po kom je život kučka, a onda na kraju umremo. To još uvek dominira kolektivnim umom koji sebe hrabro naziva „naukom“.

Kao i u slučaju medicine, prava i obrazovanja, tako je i zatvoreni svet zvanične nauke struktuiran tako da suzbija sve one koji prete da će srušiti branu koja vodi do njegove percepcije. Jedan od metoda je napasti alternativne pristupe isceljenju i osuditi ih kao „ludake“ ili „opasne“, ali šta može biti luđe i opasnije po ljudsko zdravlje od hemoterapije? Naučni establišment vrši sve veću presiju da se donesu novi zakoni kako bi se ljudi „zaštitili“ od alternative dok istovremeno izmišljaju politike i tehnologije koje su potencijalno smrtonosne i za ljude i za planetu.

Naučnici koji se protive establišmentu i traže znanje putem otvorenog uma bivaju lišeni svojih fondova i poslovnih prilika. Za početak, probajte da pričate sa nekim od onih naučnika koji su probali da dovedu u pitanje ortodoksni stav po pitanju globalnog zagrevanja. To je opet situacija sa štapom i šargarepom i koristi se u čitavom sistemu da bi disidente držao pod kontrolom, a istinu i dalje zaključanu u ormaru.

 

Vlade uništavaju slobodu

Prva stvar koju treba znati o vladama je da one ne postoje da bi služile interesima ljudi. One su stvorene sa jednom stvari na umu – da kontrolišu ljude. Jednom kada to shvatite, sve ostalo dolazi u fokus, kao što je na primer zbog čega vlade konstantno rade u korist interesa Velikog Bankarstva, Velikog Biznisa, Velike Farme, Velike Biotehnologije i sličnih organizacija i personala, a suprotno interesima populacije. Kako i da bude drugačije kada ista ona mreža koja drži „Velike“ drži i sve vlade i sve političke partije koje imaju ikakve šanse da formiraju vlade? Život je daleko manje komplikovan kada vidite šta se dešava.

Došlo je u jednom trenutku vreme kada su se ljudi pobunili protiv vladavine kraljevskog diktatorata i zatražili da im se kaže ko vodi njihovu zemlju. Zato su loze počele proces zamene otvorenih kraljevskih diktatorata onim koji su imale izgled slobode, dok je sve bilo kao i obično. Tiranija koja je bila vidljiva menja se mnogo efikasnijom tiranijom koja se ne može videti, ili je barem većina ljudi ne vidi. Najgora noćna mora Iluminata je da se ljudi biraju u vladu koja je istinski nezavisna u suštini se vodi najboljim interesima populacije.

Njihovo rešenje je bilo uvođenje koncepta političkih partija i stvorili su strukturu koja, putem finansiranja i organizacije, one koji se ne priklone nekoj od tih partija ostavlja praktično bez nade da će biti izabrani u vladu sa drugim, istinski nezavisnim ljudima. Želiš da uđeš u politiku? U redu, izaberi partiju. Možda ste primetili da se stalno pojavljuje reč „struktura“.

Struktura je od vitalnog značaja za kontrolu koju nad većinom ima nekolicina. Stvaranje političkih partija dovelo je do strukture putem koje članovi parlamenta i oni na ostalim nivoima vlasti – lokalnim i državnim – mogu biti kontrolisani. Umesto da nametnu svoju volju nad stotinama pojedinaca, sve što treba da urade je da je nametnu onima koji kontrolišu partije a oni će je, zauzvrat, nametnuti svojim članovima. Prilično jednostavno, ukoliko želite da napredujete u politici prvo treba da se učlanite u neku partiju, a zatim da učinite vladajuću elitu iste što srećnijom time šta ćete raditi i šta ćete govoriti.

Evo nas opet. Kao što je slučaj sa lekarima, advokatima, naučnicima i nastavnicima, spuštate glavu, ne ljuljate brod i naravno ne protivite se ničemu značajnom ličnom svešću koja je usmerena protiv želja establišmenta vaše partije. „Pravi“ napredak u bilo kojoj od ovih profesija zahteva da zatvorite um i prodate dušu. Po mogućstvu oba.