Prekjuče u razgovoru sa drugaricom dotaknemo se teme poredjenja. Kaže ona:
-“Jbte, ona (objasnjava jednu zenu) nema poredbeni model. Znaš, neke žene se uvek porede sa nekim. Te ona ima bolju kosu, te ova ima super brak i divnu decu, te neka tamo ima bolju garderobu i više novca, krive noge, napumpane usne itd. A ova ništa. Ne zanima je tudji život već gleda samo sebe.
Baš je čudna. Pre neki dan je na važnu poslovnu večeru došla u patikama a svi nalickani i napuderisani oko nje. I izdominirala je to veče. Ja se uvek poredim sa drugaricama pa cak i kad izlazim u grad. Ako znam da ce neka bolje da izgleda ja se skenjam i odmah mi se ne izlazi.”
-” Treba tebi 20cm samopouzdanja pa se nećeš tako porediti sa drugim zenama!” – odgovorih joj.
I tako ostadoh u tom nekom razmišljanju oko tog poredjenja… Ni ja nemam taj model ponašanja. Poprilično sam svoja.
Jer odavno sam ukačila da svako zivi svoj zivot onako kako mu odgovara. A opet ako malo bolje zagledate ljude oko sebe primetićete mnoštvo kompleksa koje pokazuju nesvesno, ne znajući da ih neko posmatra.
Nema komentara