Pričam sa jednom babom koja je udovica od kad je znam… A znam je dugo. Kaže ona:
-Joj da mi je onaj moj Rale sad živ nikad ga ne bih odbila za se*s.
-Ma daj baba, smoris se stalno od istog se*sa i iste priče?!? Valjda je tako?
-Jeste, ali ko ce mene sad u 80 godina? Samo bi Rale hteo kad bi mogao. Eh samo da je živ. Al bio je opasna cicija Bog da mu dušu prosti. I voleo je se*s. I onda ja njemu, kad hocu nešto da dobijem, popušim ku*ac i kad vidim da se vec obeznanio i hoce da svrši, ja stanem i pitam ga, Rale a jel’ hoceš da mi kupiš jednu haljinu sto mi se dopala?…. i naravno cekam da mi odgovori. A on, rastao se od života, jedva progovori: Milena, kravo jedna, nastavi to da radiš sve cu ti dati! I eto tako sam ja od njega izvlačila poklone. Sad mi ne trebaju. Mogu da ti ih dam da se ti ne mučiš!?
-Baba, opet me klasicno zajebavas na konto moje nejebice…
Al nema veze. Oprastam ti sto si starija.
Nema komentara