Neverbalna komunikacija
Koristi li se neverbalna komuniracija u reklamiranju? Da, i te kako.
Još davnih šezdesetih godina prošlog veka stručnjaci u advertajzingu su znali šta rade i kako da dobiju što bolji efekat od reklama i postera. Sve je u govoru tela i skrivenim signalima koji podstiču akciju i pridobijanju poverenje kupaca.
Ovde ćemo navesti par studija iz neverbalne komunikacije koji govore o tome kako posredstvom govora tela možemo da utičemo na veću vidljivost i uticaj našeg oglašavanja ili reklame.
1.Oči kao mapa pažnje
Mozak je naučen da se fokusira na delove koji se nalaze u visini naših očiju kao odraz u ogledalu i da primećujemo detalje koji se nalaze na tom delu površine. Posmatrajte ova dva postera levo. Koji vam je jasniji i za koji vam je potrebno manje vremena za dešifrovanje? Ako ste odgovorili da je drugi, u pravu ste.
Regija koja je najdragocenija da bi poster, baner ili websajt bio razumljiv je površina koja se dobija iz odraza našeg portreta. Naše lice postaje mapa pažnje, sa posebnim naglaskom da predeo očiju.
2.Bebe i deca
Svojevremeno smo radili katalog i ceo vizuelni identitet brenda koji se bavi prodajom dečijih igračaka. Početna politika klijenta je bila da je bitna informacija i proizvod i da slike beba ili deca nikako ne idu na njihove reklame i marketinški materijal. Onog trenutka kada smo uspeli da ih ubedimo da ljudi ne kupuju uvek samo razumom već srcem i kad smo ubacili slike male dece i beba u reklamne materijale, prodaja im se drastično povećala i postali su vidljivi.
Bebe izazivaju divne osećaje topline, razdraganosti, brige, naročito kod žena. Tako da kad god je to moguće treba koristiti.
Znala je to i Coca-Cola, pa postoji jedan poster sa bebom. Neobično, zar ne?
3.Pokažite ljudima gde da gledaju
Stavljanje ljudske figure na reklamni materijal može u mnogome da nam olakša i osigura da su ljudi primetili ono što nam je važno.
Važan je stav, pokret rukom ili usmeren pogled fotomodela ka mestu gde ispisujemo reklamnu poruku. Emocije na licima manekena i manekenki na fotografijama još više pojačavaju efekat isticanja bitnog.
4.Srećna lica
U psihologiji je opšte poznato da mi ljudi imamo tendenciju imitiranja ekspresija koje vidimo na tuđim licima. To zatim inicira izazivanje emocija u nama koje su povezane sa tim izrazom. Ova pojava je poznata pod nazivom “Facial Feedback Hypothesis”.
U reklamama bi trebalo da se izbegava korišćenje fotografija na kojima su ljudi sa izrazima lica koja izražavaju isfrustriranost, bes, nemoć. Korišćenje ljudskih figura sapozitivnim gestikulacijama lica dovode do emocija koje prodaju proizvod jer rešavaju problem.
5.Proširene zenice
Postoji istraživanje koje govori o odnosu veličina zenica i zaljubljenosti. Nesvesno naš mozak je prijemčljiviji ka ljudima koji su u takvom stanju, stanju zadovoljstva, jer dešifrujemo njihov pogled u emociju u nama.
Poznate advertajzing kuće često primenjuju ovaj trik proširivanja zenica na fotografijama u fotošopu, čijeg uticaja na emocije konzumenti često nisu ni svesni.
6.Psihologija boja
Naučnici su otkrili da boje u mnogome mogu da utiču na naše raspoloženje, donošenje odluka, ili donošenje mišljenja o nekoj stvari. Postoji čitava studija koje boje u kojim situacijama se koriste u zavisnosti kakav efekat želimo da postignemo. O psihologiji boja može se dosta saznati preko interneta.
7.Izbor na osnovu lepote ili uzrokovane akcije
Pri izradi reklamnog elementa dizajner u određenoj fazi isporuči par varjanti izgleda dizajna pre finalnog rešenja. Uobičajena praksa je da se do odluke od strane naručioca, koja varjanta ide dalje, dolazi tako što se sve stavi na glasanje pred rođake, prijatelje i kolege. Najlepša varjanta ide u realizaciju.
Međutim , utvrđeno je da je bolje ukoliko prilikom izbora dizajna pronađemo par ljudi iz ciljne grupe kojoj je reklama namenjena i upitamo ih koja od varjanti bi ih podstakla na akciju (kupovinu, prijavu, dolazak…).
8.Proizvod za poneti
Kompozicija nekog prehrambenog proizvoda i dodatnih elemenata koji je prikazan tako da je odmah pristupačan za upotrebu i konzumiranje je od presudnog značaja na donošenje odluka. Dodatni elementi na reklami kao što je posuđe, pribor,… imaju ulogu katalizatora i trebalo bi da zauzimaju položaj prilagođen desnorukim konzumentima (izvinjavam se levorukima). Ryan Elder i Aradhna Krishna su se bavili istraživanjem kako kompozicija proizvoda i dodatnih elemenata kao što su činije, posude, pribor za jelo,…metar, jabuka,… utiču na akciju potencijalnih konzumenata.
Koji vam je jogurt privlačniji? Prvi, zar ne?
Koliko god mislili da reklama i govor tela (body language) nemaju veze jedan sa drugim, varamo se. Imaju i te kako.
Sitne razlike nam skreću pažnju i mozak im daje važnost. Jer ne zaboravimo 93% ukupne komunikacije zauzima govor tela.
Nema komentara