Pozitivan pogled na svet, kako se navodi u medicinskim istraživanjima, može da produži život. Pesimisti će se češće susresti sa bolestima, pokazala je nedavna naučna analiza, prenosi Radio televizija Srbije.

U analizi koja se temelji na postojećim istraživanjima, naučnici su istražili podatke iz 15 studija u koje je bilo uključeno nešto manje od 230.000 ljudi, a praćeni su prosečno 14 godina.

Tokom tog vremena, najoptimističnije osobe imale su 35 odsto manje šanse od najpesimističnijih za srčani ili moždani udar, a 14 odsto manje izgleda da umru iz nekog drugog razloga, objavljeno je u JAMA Netvork openu.

„Ti rezultati sugerišu da pozitivno i negativno razmišljanje ne samo da utiču na kvalitet života, nego mogu biti povezani i sa zdravljem“, rekao je Alan Rozanski, vodeći autor studije i naučnik iz Njujorka.

Optimisti imaju pozitivnije zdravstvene navike koje im pomažu da žive duže, rekao je Rozanski.

 

Koja je razlika između pesimista i optimista i šta je to naučena bespomoćnost?

Popularno je reći kako je kod optimista čaša uvek dopola puna, a kod pesimista dopola prazna, i to doista slikovito objašnjava ključnu razliku između ova dva načina razmišljanja.

Optimist će na sve životne izazove gledati kao na nova iskustva kroz koja može puno naučiti, ulažući pri tom dodatne napore kako bi prepreku savladao. Optimist se neće pokolebati ni odustati pre nego što uopšte pokuša. Takođe, neće ni kriviti svet i život za svoje probleme, svestan da nam život ništa ne duguje. Pesimist obično svu svoju energiju potroši na strah, brigu i samosažaljenje, pre nego što je i pokušao uložiti dodatne napore da prebrodi prepreku.

Pesimizmu su skloniji oni ljudi koji su odrastali u disfunkcionalnim porodicama ili prošli životne okolnosti na koje doista nisu mogli uticati, a ovaj fenomen psiholozi nazivaju naučena bespomoćnost. Naime, budući da nisu imali iskustvo savladavanja problema s dobrim ishodom, jednostavno su prigrlili bespomoćnost i u njoj pronašli određenu utehu. Ukoliko se prepoznajete u ovom opisu, imamo dobre vesti: optimizam se može naučiti!

Oni bolje jedu, više vežbaju i manje puše od pesimista, a imaju i bolje načine nošenja s problemima koji im pomažu da budu proaktivni na polju svog zdravlja i da prolaze kroz teška vremena ne menjajući navike u nezdrave.

Pesimizam, suprotno tome, može podstaknuti češće upale i učiniti ljude podložnijima razvoju metaboličkih poremećaja koji mogu skratiti život, kazao je Rozanski.

Dok su mnoge studije kroz prošlih nekoliko dekada povezale stres i promene raspoloženja s povećanim rizikom od srčanih bolesti, ovi rezultati nude sveže dokaze da gledanje na život može uticati na zdravlje srca.

„Optimizam se dugo povezuje s boljim rezultatima u školi i na poslovima poput prodaje, sporta, politike i u društvenim odnosima, ali on je i naveo važno zdravstveno pitanje koje dosad nije dovoljno istraženo“, rekao je Rozanski.

Nema komentara

Komentariši