Kako mogu rešiti neke od zdravstvenih problema sa kojima se suočavam? Bio sam žrtva dovoljno hroničnih bolesti za tri životna veka. Zašto ih sve imam sada – u ovom životu?

 

Prvo, da razjasnimo jednu stvar. Ti ih voliš. Bar većinu njih. Upotrebljavao si ih zadivljujuće da bi žalio samog sebe i da bi privukao pažnju na sebe. U nekoliko prilika kada ih nisi voleo, to je samo zato što su otišli predaleko. Dalje nego što si ikada mogao pomisliti da će otići kada si ih stvorio. Raščistimo sada nešto što verovatno već znaš; sve bolesti su tvorevina vas samih. Čak i doktori konvencionalne medicine sada uviđaju kako ljudi sami sebe čine bolesnima. Većina njih to radi potpuno nesvesno. (Oni čak i ne znaju šta rade.)

Onda, kada se razbole, ne znaju šta ih je snašlo. Čini se kao da ih je nešto zadesilo, a ne da su učinili nešto sami sebi. To se dešava, jer se većina ljudi kreće kroz život – ne samo u odnosu na zdravstvene probleme i posledice – nesvesno. Ljudi puše i pitaju se zašto su dobili rak. Ljudi se hrane životinjama i masnoćama i čude se zašto imaju zakrečene arterije.

Ljudi ne prestaju biti ljuti ceo svoj život i čude se zašto dobijaju srčane napade. Ljudi se takmiče sa drugim ljudima – nemilosrdno i pod neverovatnim stresom – i pitaju se zašto dobijaju moždane udare. Ne tako očigledna istina je da većina ljudi brigom sebe otera u smrt. Briga je skoro najgori oblik mentalne aktivnosti koji postoji – pored mržnje koja je duboko auto-destruktivna. Briga je besmislena. Ona je uzaludno potrošena mentalna energija.

Ona takođe stvara biohemijske reakcije koje oštećuju telo, izazivajući sve nedaće od problema sa varenjem do koronarnog začepljenja i većine smetnji između toga. Zdravlje će se skoro odmah poboljšati kada se prekine sa zabrinutošću. Briga je aktivnost uma koji ne razume svoju vezu sa Mnom. Mržnja je najštetnije mentalno stanje. Ona truje telo i njene posledice su praktično nepopravljive. Strah je suprotnost svemu onome što vi jeste, i zato ima negativno dejstvo na vaše mentalno i fizičko zdravlje.

Strah je uveličana briga. Briga, mržnja, strah, zajedno sa svojim izdancima: strepnjom, ogorčenjem, nestrpljenjem, tvrdičlukom, neljubaznošću, prosuđivanjem i osuđivanjem – sve napadaju telo na nivou ćelija. Nemoguće je pod tim uslovima imati zdravo telo. Slično – mada u nešto manjoj meri – uobraženost, samoljublje i pohlepa dovode do fizičke bolesti ili lošeg zdravlja organizma. Sve bolesti nastaju najpre u umu.

 

Kako je to moguće? Šta je sa stanjima koje nam drugi prenesu? Prehlada – ili, po tom pitanju, SIDA?

 

Ništa se ne dešava u vašem životu – ništa što nije prvo postojalo kao misao. Misli su kao magneti koji vam privlače posledice. Misao ne mora biti uvek očigledna i time jasno uzročna, kao na primer “Ja ću se zaraziti strašnom bolešću”. Misao može biti (i obično jeste) mnogo tananija od toga. (“Ja nisam zaslužio da živim”.) (“Moj život je uvek u zbrci”.) (“Ja sam gubitnik”.) (“Bog će me kazniti”.) (“Umoran sam od života i dosta mi je njega”.)

Misli su vrlo tanan, ali izuzetno moćan vid energije. Reči su manje tanane, one su gušće. Radnje su najgušće od svega. Radnja je energija u teškom fizičkom obliku, u teškom kretanju. Kada misliš, kažeš ili sprovedeš negativnu energiju, kao što je “Ja sam gubitnik”, stavljaš ogromnu negativnu energiju u pokret. Čudo je da te samo snađe prehlada. To je najmanje što ti se može desiti.

Veoma je teško poništiti posledice negativnog razmišljanja kada jednom preuzmu fizički oblik. Nije nemoguće, ali je veoma teško. Za to je potreban čin najviše vere. Za to je potrebno izuzetno verovanje u pozitivnu snagu univerzuma – bilo da je zovete Bog, Boginja, Nepokretni Pokretač, Primarna Sila, Prvi Uzrok ili drugačije. Iscelitelji imaju upravo takvu veru. To je vera koja prelazi u Apsolutnu Spoznaju.

Oni znaju da ste vi predodređeni da budete celina, potpuna i savršena u ovom trenutku sadašnjosti. Ta spoznaja je takođe misao – i to veoma moćna misao. Ona ima moć da pokrene planine – a kamoli molekule u vašem telu. Zato iscelitelji mogu lečiti, često čak i na daljinu. Misao ne poznaje razdaljine. Misao putuje oko sveta i prostruji svemirom brže nego što možete izgovoriti jednu reč. “Kaži samo reč i moj sluga će biti izlečen”. I tako je bilo u istom trenutku, čak pre nego što je ova rečenica završena.

Takva je bila vera centuriona. Ali, svi ste vi mentalni gubavci. Vaš um je izjeden negativnim mislima. Neke od njih su vam prenete. Mnoge druge zapravo vi sami smišljate – stvarate ih sami i zatim ih skrivate i bavite se njima satima, danima, nedeljama, mesecima – čak godinama. … i čudite se zašto ste bolesni. Možeš “rešiti neke od svojih zdravstvenih problema”, kako si rekao, rešavajući probleme u svom razmišljanju.

Da, možeš izlečiti neke od stanja koje si već stekao (dao sebi), kao i sprečiti razvitak velikih novih problema. I to sve možeš učiniti tako što ćeš promeniti način na koji razmišljaš. Takođe – teško Mi je da to kažem, jer zvuči tako ovozemaljski da bi dolazilo od Boga, ali – zaboga, brini više o sebi. Nedovoljno brinete o svom telu, obraćajući malo pažnje na njega, dok ne posumnjate da nešto sa njim nije u redu.

Ne preduzimate praktično ništa u smislu preventivnih mera. Bolje se brinete o svojim kolima nego o svom telu – i to nije preterivanje. Ne samo da ne uspevate da sprečite oštećenja redovnim proverama, godišnjim sistematskim pregledima i korišćenjem terapija i lekova koji su vam prepisani (zašto idete kod doktora da tražite pomoć, i onda ne koristite lekove koji su vam prepisani? Možeš li mi to objasniti?) – nego i užasno, loše postupate sa telom između ovih poseta doktoru! Ne vežbate telo, pa ono postaje mlitavo i, što je još gore, slabo od neupotrebe.

Ne hranite ga pravilno, i na taj način ga dalje slabite. Zatim ga punite toksinima i otrovima i najbesmislenijim supstancama koje se smatraju hranom. I ono još uvek radi za vas, ta izvrsna mašina se još uvek kreće dalje, hrabro idući napred uprkos tom uništavanju. To je užasno. Uslovi pod kojima terate vaše telo da opstane su užasni. Ali nećete učiniti ništa ili vrlo malo povodom njih. Pročitaćete ovo, klimnuti glavom u znak pokajničkog odobravanja i odmah se vratiti lošim navikama. A znaš li zašto?

Plašim se da pitam.

Jer nemate želju za životom.

To zvuči kao oštra optužba.

Nije bila namera da bude oštra, niti da bude optužba. “Oštra” je relativan izraz; prosuđivanje koje pridaješ određenim rečima. “Optužba” podrazumeva krivicu, a “krivica” podrazumeva prestup. Ovde nema prestupa, stoga nema ni krivice ni optužbe. Ja sam dao jednostavnu izjavu o istini. Kao i sve izjave o istini, ona ima svojstvo da vas probudi.

Neki ljudi ne žele da budu probuđeni. Većina ne želi. Većina bi radije spavala. Svet je u stanju u kom jeste, jer je pun onih koji koračaju spavajući. Što se tiče moje izjave, šta u njoj izgleda neistinito? Vi nemate želju da živite. Bar je niste imali do sada. Ako mi kažete da ste imali “trenutni preobražaj”, Ja ću ponovo proceniti moje predviđanje o onome što ćete sada uraditi.

Priznajem da je moje predviđanje zasnovano na prošlom iskustvu. … takođe je imalo namenu da vas probudi. Ponekad, kada osoba zaista duboko spava, morate je malo protresti. Video sam u vašoj prošlosti da ste imali malo volje za životom. Možete to da negirate… ali u ovom slučaju vaša dela govore glasnije od vaši reči. Ako ste ikada upalili cigaretu u svom životu – a kamoli ako ste pušili kutiju dnevno u toku dvadeset godina kao što ste to činili – imate veoma malo volje za životom. Nije vas briga šta radite svom telu.

Ali, ja sam prestao da pušim pre više od 10 godina!

Tek posle 20 godina okrutnog fizičkog kažnjavanja. I ako ste ikada uneli alkohol u svoje telo, imate vrlo malo želje za životom

Ja pijem veoma umereno.

Vaše telo nije predviđeno za to da se u njega unosi alkohol. On oštećuje um.

Ali Isus je uzimao alkohol! On je išao na svadbu i pretvorio vodu u vino!

Ko je rekao da Isus bio savršen?

Oh, za ime Božje.

Počinjem da te nerviram?

Pa, daleko od toga da mene Bog može da nervira! Mislim, to bi bilo malo uobraženo, zar ne? Ali smatram da malo preterujemo. Moj otac me je učio da “u svemu treba biti umeren”. Mislim da sam se držao toga kada je alkohol u pitanju

Telo može lakše da se oporavi samo od umerene zloupotrebe. Izreka je u tom smislu korisna. Pored svega toga, Ja ću ostati pri Mojoj prvobitnoj tvrdnji: telo nije predviđeno za uzimanje alkohola.

Ali, čak i izvesni lekovi sadrže alkohol!

Ja nemam kontrolu nad onim što vi nazivate lekovima. Ja ostajem pri svojoj tvrdnji.

Ti si stvarno neumoljiv, zar ne?

Vidi, istina je istina. Ako ti neko kaže: “Malo alkohola neće ti naškoditi”, i postavi tu tvrdnju u kontekst života kako ga vi sada živite, morao bih se saglasiti sa njima. To ne menja istinitost onoga što sam rekao. To vam samo omogućuje da se o to oglušite. Ali, razmotri sledeće. Trenutno, vi ljudi istrošite svoja tela obično u roku od 50 do 80 godina. Neka traju duže, ali ne mnogo njih. Neka prestaju da rade ranije, ali ne većina. Možemo li se složiti oko toga.

Da, u redu.

Dobro, onda imamo dobru početnu tačku za razgovor. Dakle, kada Ja kažem da bih se mogao saglasiti sa izjavom “malo alkohola vam neće naškoditi”, Ja sam to bliže odredio dodajući “u sklopu života kakav vi sada živite”. Vidiš, vi ljudi ste izgleda zadovoljni životom koji sada živite. Ali, može vas začuditi kada spoznate, da je predviđeno da se život živi na sasvim drugi način. I vaše telo je zamišljeno da traje mnogo duže.

Zaista?

Da.

Koliko duže?

Neograničeno duže.

Šta to znači?

To znači, sine Moj, da je vaše telo predviđeno da traje zauvek.

Zauvek?

Da. Čitaj: “za svagda”.

Želiš li reći da nije bilo – da nije – predviđeno da umremo?

Vi nikada i ne umirete. Život je večan. Vi ste svi besmrtni. Vi nikada ne umirete. Vi samo menjate oblik. Čak ni to niste morali da radite. Vi ste odlučili da to radite, ne Ja. Ja sam napravio vaša tela da traju večno. Zar zaista mislite da je najbolje što bi Bog mogao izmisliti – telo koje može izdržati 60, 70, možda 80 godina pre nego što se raspadne? Da li je to, po vašem mišljenju, granica Mojih mogućnosti?

Nisam nikada razmišljao na taj način, zapravo…

Ja sam zamislio vaša veličanstvena tela da traju večno! I najraniji među vama su živeli u telu skoro bez bola i bez straha od onoga što sada nazivate smrću. U vašoj religioznoj mitologiji, vi slikovito predstavljate vaše ćelijsko sećanje na ove prve predstavnike ljudske vrste nazivajući ih Adam i Eva. Zapravo, naravno, njih je bilo više od dvoje.

U početku, zamisao je bila da vaše čudesne duše imaju priliku da spoznaju Sebe kao ono Ko Vi Zapravo Jeste kroz iskustva stečena u fizičkom telu, u relativnom svetu, kao što sam već nekoliko puta ovde objasnio.

To se desilo usporavanjem neizmerljive brzine svih vibracija (mislenog oblika) da bi se stvorila materija – uključujući tu i materiju koju nazivate fizičkim telom. Život se razvio u nizu koraka za tren oka, koji sada zovete bilionima godina. I u tom svetom trenutku ste došli vi, iz mora, iz vode života, na zemlju i u oblik koji sada imate.

Onda su evolucionisti u pravu!

Zanimljivo je – zapravo to Mi je izvor stalne zabave – da vi ljudi imate takvu potrebu da sve razložite na ispravno i pogrešno. Nikada vam nije palo na um da ste vi izmislili ta obeležja da biste pomogli sebi da odredite materijalno – i Sebe same. Nikada vam ne pada na um (osim najumnijim među vama) da neka stvar može biti i ispravna i pogrešna; da su samo u relativnom svetu stvari jedno ili drugo.

U svetu apsolutnog, bezvremenog, sve stvari su sve. Ne postoji muško i žensko, ne postoji pre i posle, ne postoji brzo i sporo, ovde i tamo, gore i dole, levo i desno – dobro i loše. Vaši astronauti i kosmonauti su stekli osećaj toga. Oni su mislili da se odbacuju nagore u najdalji svemir, da bi, kada su stigli tamo, spoznali da gledaju nagore u Zemlju. Ili, da li je tako? Možda su gledali nadole u Zemlju! Ali, onda, gde je bilo Sunce? Gore? Dole? Ne. Tamo, na levo. Tako, iznenada, stvar nije bila ni gore, ni dole – bila je sa strane… i sva određenja su time nestala!

Tako je to u Mom svetu – našem svetu – našem stvarnom kraljevstvu. Sve definicije nestaju, i teško je čak i govoriti o ovom kraljevstvu u određenim terminima. Religija je vaš pokušaj da govorite o nepojmljivom. I ona tome ne služi najbolje. Ne, sine Moj, evolucionisti nisu u pravu. Ja sam stvorio sve to – sve ovo – u tren oka; u jednom svetom trenutku – baš kao što su kreacionisti rekli.

I… to se desilo kroz proces evolucije koji je trajao bilionima i bilionima onoga što vi nazivate godinama, baš kao što evolucionisti tvrde. I jedni i drugi su “u pravu”. Kao što su kosmonauti otkrili, sve zavisi od načina na koji gledate stvari. Ali pravo pitanje je: jedan sveti trenutak/bilioni godina – u čemu je razlika? Možete li se jednostavno složiti da je čak i za vas suviše velika tajna da rešite neka životna pitanja? Zašto ne sačuvati tajnu kao svetu? I zašto ne dopustiti svetom da bude sveto i ostaviti ga na miru?

Pretpostavljam da svi mi imamo nezasitu potrebu za znanjem.

Ali vi već znate! Upravo sam vam rekao! Ali, vi ne želite da znate Istinu, vi želite da znate istinu onako kako je vi razumete. To je najveća prepreka vašem prosvetljenju. Vi mislite da već znate istinu. Vi mislite da već sve razumete. Tako usvajate sve što vidite ili čujete, a što potpada pod okvire vašeg razumevanja, dok odbacujete sve što ne razumete. I to nazivate učenjem. To nazivate otvorenošću za učenje. Avaj, vi ne možete nikada biti otvoreni za učenja, dok god ste zatvoreni prema svemu što nije vaša istina.

Tako će upravo ovu knjigu pojedinci prozvati bogohuljenjem – delom đavola. Ali, oni koji imaju uši da čuju, neka slušaju. Kažem vam ovo: Vi niste bili predodređeni da ikada umrete. Vaš fizički oblik je stvoren kao čudesno preimućstvo; sjajno sredstvo koje vam omogućava da iskusite stvarnost koju ste stvorili svojim umom, da biste mogli spoznati Sebe onakvog kakvog ste stvorili u svojoj duši. Duša zamišlja, um stvara, telo doživljava. Krug je potpun. Duša tada saznaje sebe u svom sopstvenom iskustvu.

 

NIL DONALD VOLŠ – RAZGOVORI S BOGOM (odlomak o zdravlju)