Evo prilike da saznate u koju grupu devojaka spadate…

 

Da li doživljavamo osećanja kao slabost, da li pokušavamo da sakrijemo ranjivost, koliko smo otvorene u traženju onoga što nam treba, koliko smo osvetoljubive, koliko u stanju da oprostimo, koliko srećne i koliko nesrećne, zavisi od toga koliko smo sigurne ili nesigurne.

Možda se one koje su pretežno nesigurne više i duže kidaju, dok se pretežno sigurne malo brže suočavaju i odlučnije razrešavaju situacije koje su im neprijatne. Sve međutim, poznajemo tu nesigurnost u emotivnim interakcijama sa muškarcima.

 

Osećanja nas plaše ili raduju

Nesigurna žena će se uplašiti svojih osećanja, a sigurna će se radovati živosti koju osećanja bude. Pretežno sigurna će se prigrliti svoju nesigurnost, jer ništa u životu nije sigurno i pretežno će uživati u tom treperenju. U emotivnoj interakciji, lakše ćemo prepoznati mušku nesigurnost, ako smo same pretežno sigurne.

To nam neće mnogo pomoći, ako muškarac nije spreman da sruši svoje zidove. Ali pomoći će malo – brže ćemo proći kroz ceo taj bolni proces prihvatanja činjenice da nismo prihvaćene.

LJUBOMORA – nastanak i razvoj

Povlačimo se ili tražimo ono što nam treba

Pretežno nesigurna će ustuknuti, pokušavajući da izjednači snage, po principu ti meni – ja tebi. Ako me on ignoriše, ignorisaću i ja njega. Pretežno sigurna će istupiti sa svojim potrebama, rizikujući da bude otvoreno odbačena, bez imaginarne utehe u stavu “pa šta, ako njemu nije stalo, onda nije ni meni”.

Nesigurna više voli da se ne izlaže i da pobegne od suočavanja, a sigurna više voli da stvari budu na otvorenom odmah, da ne gubi vreme ako nema zbog čega da se trudi i ulaže.

 

Neuzvraćena osećanja nas vređaju i povređuju

Ljute smo i zbunjene i frustrirane i možda ćemo naći neku satisfakciju u sitnim osvetama, ako uopšte postoji ikakav manipulativni prostor za to – ako smo pretežno nesigurne.

Pretežno sigurna će želeti da muškarca koji povređuje njena osećanja i vređa njenu ženstvenost baci lavovima i gleda kako ga komadaju, ali će pronaći snage da oprosti – pre svega sebi, jer je ulagala emocije u propalu investiciju.

HOROSKOP: Ono skriveno u nama

Kuliramo ili pokazujemo ranjivost

Praviti se da nam nije ništa i glumiti ravnodušnost – to je uglavnom ono što rade muškarci pokušavajući da zaštite svoj ego. Nesigurne žene rade isto to. Sigurne se radije otvaraju, jer žele da potroše ta osećanja i jer znaju da otvorena rana brže zaceljuje.

 

Besnimo i tugujemo

Besnimo na muškarca koji nas je povredio, jer je u nesigurnosti lakše prebaciti odgovornost. Besnimo na sebe, što smo opet bile glupe, a sigurnost nam nije pomogla da ne napravimo pogrešan izbor. Tugujemo u samosažaljenju zatrovane lošim iskustvima koja se gomilaju, ili tugujemo jer nam nije uspelo nešto što je moglo da bude lepo i dragoceno.

I često nam se sve to dešava istovremeno, jer sigurna i nesigurna najčešće nisu dve različite žene, nego jedna ista.

 

Uzroci lošeg SAMOPOŠTOVANJA

Nesigurne žene tako privlače mušku pažnju, a ima i onih koje se lepo osećaju “jer imaju šta da pokažu”. Dubok dekolte i uska garderoba nisu poziv na se.s, pišu “Večernje novosti”.

 

Šta se krije iza provokativnog oblačenja?

Kaže se da odelo ne čini čoveka, ali svakako šalje poruku o njemu. U to se uveravamo svakodnevno kada nam se ljudi obraćaju sa poštovanjem kad smo u skupocenom odelu, a ni ne primećuju nas u farmerkama i majici. A kad žena odluči da se razgoliti, nađe se pod naročitom lupom okoline.

Da li joj je samo vruće ili želi da pošalje drugu poruku velikim dekolteom? Da li hoće da mami poglede i uzdahe muškaraca ili za komentare i ne haje?

Psihoterapeut OLI metoda Ivana Đorđević podseća da je doživljaj da li je nešto provokativno društveno određen. Pa tako, većina Afrikanki koje žive kao nomadi su poprilično golišave, što niko ne doživljava kao provokaciju. Opet, u pojedinim arapskim zemljama se ženama sudi samo zato što su obukle evropsku haljinu koja po našem poimanju nije izazovna.

Prikrivene želje kojih se stidimo

“Ako naša definicija provokativnog oblačenja podrazumeva ekstremne primere “oskudne” garderobe, osoba koja je golišava, prema nekim psihološkim teorijama ima potrebu da površinski smanji “teritoriju” odvojenosti sa spoljnim svetom. U tom smislu, izražava potrebu za stapanje sa istim.

U osnovi je strah od nesposobnosti opstanka kao individue. U pozadini je ideja da nije vredna i da stapajući se u masu može to da sakrije. S druge strane, u nekim slučajevima, provokativno oblačenje može biti izraz suprotne potrebe, da privuče pažnju na sebe kao “hrabrija” od ostalih pripadnica nežnijeg pola. U oba slučaja, uključen je manjak samopouzdanja”, primećuje Đorđevićeva.

Oblačenje ništa ne govori o vrlinama, manama i moralu žene, izričita je naša sagovornica, ali ne treba zaboraviti da drugi ljudi formiraju sliku o nama baš na osnovu oblačenja. Tako će se muškarci uvek okrenuti za provokativno odevenom devojkom, ali će takvu nazivati pogrdnim imenima i retko odvesti pred oltar.

“Zbog osećaja ljubomore, dešava se da partner brani oblačenje koje je po njemu isuviše izazovno. Paradoksalno je što ih je ista ta devojka privukla kad se oblačila provokativno, ali nakon ostvarivanja veze, postavljaju zahtev da se to promeni. Taj muškarac ne veruje da može da zadrži interes dotične devojke, pa je najlakši način da kontroliše situaciju, da je učini neprivlačnom za druge”, objašnjava Đorđevićeva.

Ni posao nije operisan od dvostrukih standarda. Istraživanja pokazuju da ženu koja se oblači provokativno na radnom mestu okolina doživljava kao slabu, zavisnu i emotivnu i ona gubi priliku da bude shvaćena ozbiljno, naročito od strane muškaraca, otkriva nam psiholog.

“Zanimljivo je što bi isti ti muškarci rado izašli na sastanak sa takvom devojkom. Žene, s druge strane, umesto da imaju više razumevanja u smislu podrške, biraju da takvu osobu distanciraju jer je doživljavaju kao pretnju u smislu seksualnog rivala” kaže Đorđevićeva.

I na kraju, motiva za provokativno oblačenje ima koliko i žena na ovom svetu, zaključuje naša sagovornica, ističući da ne treba generalizovati.

“Nesigurne žene oblače se tako da bi privukle pažnju muškaraca, druge se lepo osećaju u svojoj koži i na njih ne utiče mišljenje okruženja. Starije možda priželjkuju odigravanje uloge mlade žene koju su već proživele. Ali, nikako nije motiv da budu napastvovane.

I to je važno istaći jer se provlači kao uobičajena ideja da je provokativno oblačenje poziv na seks. Kad se žena razgoliti, kao da je lakše da se provuče opravdana ideja o seksualnom nasilju, što je nedopustvo” zaključuje Đorđevićeva.

 

Kratka suknja – želja za pažnjom

 

Autorka knjige “Ono ste što nosite: Šta odeća otkriva o vama”, klinički psiholog dr Dženifer Baumgartner, sigurna je da naš izbor garderobe govori o željama koje želimo da sakrijemo od drugih. Pa tako, po njoj, preveliki dekolte govori o gladi za moći i željom za kontrolom, dok previše nakita implicira nesigurnost i finansijske teškoće.

Žene zakopčane do grla zapravo poručuju da je ženstvenost slabost, a ne snaga, dok štikle utiču da nas sredina doživi manje inteligentnim, ali nam i jačaju samopouzdanje.

Farmerke i patike nisu simbol opuštenosti, kako smo mislili, već govore da se žena suviše identifikovala sa majčinstvom i suzbila druge delove svoje ličnosti, zbog iscrpljenosti ili krivice. Devojka koja nosi kratku suknju željna je pažnje, dok starija žena čiji je izbor minić poručuje da joj je teško da se suoči sa godinama.

“Vaša odeća zapravo otkriva šta se dešava u vama. Vaše misli i osećanja su u ormaru, samo treba da ih potražite. Sve što radimo, od hrane koju jedemo, do muškaraca sa kojima se zabavljamo, motivisano je unutrašnjim razlozima. Zašto bi drugačije bilo kad je reč o odeći koju kupujemo?”, pita se Dženifer.