Sudeći po radu grupe istraživača sa Nacionalnog univerziteta Australije, netom objavljenom u časopisu Proceedings of the National Accademy of Sciences (PNAS), bitnija je nego što mislimo ili smo radi da priznamo. Nasuprot pređašnjim istraživanjima, koja su uticaj veličine penisa na procenu atraktivnosti muškarca merila na nivou statističke greške, prema rezultatima studije Brajana Moca (Brian Mautz), Boba Vonga (Bob Wong) i saradnika, prilikom ocenjivanja privlačnosti muškarca, ženama je veličina penisa bitna koliko i visina i tek nešto manje važna od forme torzoa.

Nastojeći da utvrde koliku važnost žene pridaju veličini penisa kada se izjašnjavaju o fizičkoj privlačnosti muškaraca, istraživači su subjektima u studiji – 103 heteroseksualne Australijanke – predstavili kompjuterski generisane trodimenzionalne prikaze nagih muškaraca. Svakoj od ispitanica prikazane su fotografije 53 naga muška tela, odnosno njihova projekcija u prirodnoj veličini, na kojima su osim veličine penisa (u ne-erektiranom stanju) varirane još dve fizičke karakteristike – visina i građa torzoa (odnos između širine ramena i struka; odnos između širine ramena i bokova) – za koje je već dokumentovano da utiču na procenu fizičke privlačnosti muškarca.

Fotografije iz stimulus seta prikazivane su subjektima jedna po jedna, pri čemu je zadatak ispitanica bio da svaku pojedinačno ocene po privlačnosti – ocenom od „1“ od „7“. Sudeći po njihovim ocenama, privlačnost muškarca zavisi od veličine penisa koliko i od njegove visine i tek nešto manje od oblika torzoa – fizičke karakteristike koja u istraživanjima ovog tipa redovno izbija na prvo mesto među telesnim karakteristikama kojima se žene rukovode kada ocenjuju privlačnost muškaraca.

Zašto istraživače zanima penis?

Mada činjenicu da je reč o temi kojom se gotovo isključivo bave muškarci ne treba zanemariti, ljudski penis jeste neka vrsta zagonetke koju evolucioni biolozi nastoje da reše.

Generalno, penis predstavlja jednu od najvarijabilnijih fizičkih karakteristika u životinjskom svetu. Kod životinja, od veličine i oblika penisa zavisi sposobnost ovog organa da isporuči i položi seme baš tamo gde treba (podižući verovatnoću da dođe do oplodnje), ukloni spermu koja je u reproduktivnom traktu ženke ostala iz prethodnih parenja, stimuliše ženku da „iskoristi“ spermu, pa čak i nanese povredu ženki kako bi je sprečio da se ubrzo ponovo pari.

Oblikom (pečurkasti vrh), penis Homo sapiensa „podseća“ da je evoluirao, tj. da vuče korene od životinja kod kojih je muški polni organ imao neke od pobrojanih osobina/funkcija. Kada je o veličini reč, u poređenju s mužjacima drugih vrsta, uključujući primate, čovekov penis je ogroman; prema dužini i obimu, kako apsolutno tako i u proporciji s telom, humani penis je veći nego polni organ mužjaka orangutana, gorile, šimpanze, bonobo majmuna…

Imajući u vidu da, za razliku od drugih primata, stojimo sasvim uspravno, a u interpersonalnu interakciju, uključujući seksualnu, stupamo licem u lice, predimenzioniranost čovečji penis čini zaista upadljivim. S tim u vezi, dilema:

Zašto muškarci imaju penis kakav imaju?

Evolucija penisa

Prema najzastupljenijoj hipotezi, veliki penis signalizira seksualnu sposobnost muškarca. Štaviše, smatra se pokazateljem njegovog opšteg fizičkog zdravlja, tj. potencijala da „isporuči“ dobre gene. Budući da Homo sapiens nema penisnu kost (baculum), kaže teorija, penis je i veoma pouzdan signal, na koji žena može da se osloni prilikom izbora reproduktivnog partnera.

Muškarci nisu jedinstveni po odsustvu baculuma. Među sisarima, penisnu kost nemaju ni konji, kitovi, slonovi, hijene… Kod životinja koje je poseduju, ima višestruku funkciju. Osim što uz pomoć nje postižu erekciju, nužnu da bi prodrli u reproduktivni trakt ženke, penisna kost mužjacima olakšava da erekciju održe dovoljno dugo da bi tamo položili spermu. Njena druga važna funkcija tiče se brzine. Naime, baculum je obično smešten u abdomenu, čiji ga mišići, kada ustreba, spuštaju u penis, erektirajući ga. Najprostije rečeno, spuštanje već krute kosti u penis je brži i pouzdaniji metod postizanja erekcije od čekanja da on postane dovoljno prokrvljen kako bi postigao čvrstinu neophodnu za penetraciju.

Odsustvo penisne kosti čini, međutim, muškog pripadnika naše vrste jedinstvenim među svojim najbližim rođacima. Samim tim, postavlja se pitanje zašto muškarci nemaju baculum.

Evolucioni biolozi i antropolozi spekulišu da stvar ima veze sa specifičnim reproduktivnim i partnerskim sistemima i strategijama u ljudskoj vrsti. Drugim rečima, penis bez kosti je rezultat seksualne (polne) selekcije – procesa odgovornog za odabir karakteristika koje donose reproduktivnu prednost. Preciznije, reč je o interseksualnoj selekciji. Teorijski, proces izgleda otprilike ovako:

Izbor partnera za reprodukciju dobrim delom je vođen nesvesnom potragom za nosiocem dobrih gena. Kako žene nemaju načina da uistinu vide genom potencijalnih partnera, moraju da se služe indirektnim pokazateljima. Penis može biti jedan od njih.

Činjenica da muškarac erekciju ne postiže pomoću kosti, već hidraulički, ženi omogučuje da lako uvidi razliku između muškaraca kod kojih ta sposobnost postoji u manjem ili većem stepenu. Elem, potreba žene da ima pokazatelj erektilne sposobnosti potencijalnih partnera, selektovala je penis bez baculuma.

Hipoteza o penisu bez kosti kao proizvodu selekcionih pritisaka nametnutih od suprotnog pola nije bez osnova. Mužjaci našeg bliskog rođaka, šimpanze, imaju, na primer, veoma mali baculum. Moguće je da će u daljem procesu evolucije i oni ostati bez penisne kosti. S druge strane, veličina penisa, tj. njegovo disproporcionalno uvećanje u ljudskoj vrsti, daleko je manje istražena karakteristika.

Merenje penisa

Pre citiranog rada australijskih istraživača, studije na ovu temu su obično završavale zaključkom da je – sve dok nije ekstremno mali ili ekstremno veliki – penis jednostavno odgovarajući. Šta se zbiva unutar tog opsega „odgovarajući“ i imaju li žene kakve preferencije u pogledu veličine penisa prilično je spekulativan teren, skopčan s problemima istraživanja preferencija.

Razume se, jedan od najjednostavnijih načina da utvrdite kakav penis žene vole – jeste da ih direktno pitate. Postoji, međutim, čitav niz razloga zbog kojih – bilo da ovakvo pitanje postavite ženama bilo muškarcima – anketni metod ne pruža dovoljno pouzdane rezultate. U tom smislu, rad Brajana Moca i saradnika predstavlja pomak.

Osim što su koristeći nove tehnologije bili u mogućnosti da ženama predstave nago muško telo u prirodnoj veličini, mogli su da variraju i druge karakteristike. Naime, ranija istraživanja kao jedinu eksperimentalnu varijablu imala su veličinu penisa. Ako merite uticaj samo jednog faktora na određenu pojavu, naravno da ćete doći do rezultata da on postoji. Doduše, pre ove studije, nema rezultata koji veličinu muškog polnog organa značajno dovode u vezu s privlačnošću muškarca, ali razlog tome može biti i manjkava metodologija (anketna tehnika). Stoga, koliko su bitni nalazi australijske studije?

Da li je veličina penisa bitna?

Istini za volju, Moc, Vong i saradnici ne mogu da snose krivicu za naslove pod kojima su mediji predstavili rezultate njihovog istraživanja. U njihovom radu (pdf) se nigde ne tvrdi da veličina penisa dominantno determiniše privlačnost muškarca u očima žena. Naslovi, tipa: „Penis: Što veće – to bolje„; „Veličina penisa jeste bitna„; „Da li je veličina penisa bitna? Nauka i evolucija kažu da jeste„, dakle, mogu se pripisati potrebi medija za senzacijom.

Autori studije pronašli su, naime, da veličina penisa, u interakciji s drugim telesnim karakteristikama muškarca, utiče na sud žene o njegovoj privlačnosti. Štaviše, penis se kao relevantna varijabla pojavljuje tek ako su prethodno ispunjena dva uslova: (i) ukoliko je muškarac visok dovoljno da odgovara preferencijama ispitanice; (ii) ukoliko je odnos između širine njegovih ramena i struka/bokova u skladu s njenom definicijom fizički privlačnog muškarca. Naime, kada su izrazito niskim muškarcima istraživači „prikačili“ relativno veliki penis, to nije povećalo njihovu privlačnost.

Ipak, ambicije australijskih istraživača su nešto veće. U zaključcima studije navodi se da ona pokazuje da bi ženska preferencija ka većem penisu mogla biti jedan od činilaca koji je uticao na to kako je evolucija oblikovala muški polni organ. Sama po sebi, teza nije neprihvatljiva, ali, da li je istraživanje podupire? Ne bi se reklo; evo zbog čega:

• Uzorak od 103 žene ne može da generiše statistički relevantne rezultate.
• Istraživači su manipulisali samo tri karakteristike, dok je privlačnost, tj. percipirana privlačnost, daleko složeniji fenomen – rezultat interakcije daleko većeg broja faktora. Doduše, nema sumnje da je nemoguće uraditi studiju koja će ih sve uzeti u obzir.
• Nema podataka o seksualnom iskustvu ispitanica.
• Žena ne može da ocenjuje privlačnost muškarca na osnovu veličine penisa pre nego što sa njim stupi u seksualni odnos.
• Ispitanicama su prezentovane fotografije ne-erektiranih penisa, čime je zanemarena činjenica da se manji penis, relativno mereno, erekcijom uvećava više nego veliki penis.
• Privlačan muškarac za šta? Naime, ukoliko je privlačnost definisana kao nešto na osnovu čega se žena upušta u jednokratni seksualni odnos, onda su u igri parametri sasvim drugačiji od onih na osnovu kojih se bira dugoročni partner, što bi mogao biti temelj za interseksualnu selekciju. Dovoljno je zamisliti da uz fotografiju najprivlačnije ocenjenog muškarca ide propratni tekst o tome da ga žene interesuju samo kao seksualni objekat, ili da ne prihvata monogamiju, ili da viđa i druge žene i ne koristi kondom, pa da rezultati budu bitno drugačiji.

Stoga, i posle najnovije studije i oluje koju je izazvala u popularnim medijima, ostajemo sa starim, ne preterano preciznim zaključkom: Sve dok nije ekstremno mali ili ekstremno veliki, penis je – odgovarajući.

 

Autor Sonja Pavlović