Često mislimo da su ljudi koji nose naočare pametniji i da naočare za vid ukazuju na visoku inteligenciju osobe koja ih nosi. Ljudi sa naočarima nam, jednostavno, „izgledaju pametno“. Da li je zaista tako, pitanje je kojim su se bavili naučnici sa Univerziteta u Edinburgu. Istraživanje koje su sproveli na temu inteligencije i genetike dalo je zanimljive rezultate.
Naime, prema jednoj novoj studiji objavljenoj u naučnom žurnalu „Nature Communications“, osobe koje imaju više bodova na testovima inteligencije od ostalih, uglavnom imaju potrebu za korekcijom vida. Zapravo, ova veza se pronalazi u našoj DNK – ko pokaže bolje rezlutate na testovima inteligencije, ima oko 30% šanse da poseduje genetske karakteristike koje su predispozicija za defekte vida.
Najdublje i najdetaljnije istraživanje na ovu temu sproveli su istraživači sa Univerziteta u Edinburgu. Za potrebe istraživanja analizirali su genetske i kognitivne podatke od oko 300.000 osoba između 16 i 102 godine, a podaci su sakupljeni u važnoj bazi podataka, kao što je UK Biobank i uz pomoć Čardž (Charge) i Kodžent (Cogent). Analiza je potvrdila značajne genetske predispozicije između generalnih kognitivnih funkcija koje su merene putem testova inteligencije i nekih promenljivih koje se tiču zdravlja.
Skoro sve su bile pozitivne, ako se isključe, naravno, defekti čula vida. Međutim, nađene su i negativne korelacije između potrebe za naočarima i anginom (bolom u grudima uzrokovanim srčanim problemima), tumorom na plućima i depresijom. Dakle, ko nosi naočare uglavnom živi duže i manje pati od hipertenzije.
U ovom slučaju važno je napraviti ograde i reći da se radi o jednostavnim korelacijama, a ne o zaključnim uzročno-posledičnim vezama. Treba dodati i to da je i procena inteligencije preko IQ testova poprilično kontroverzna, zato što se radi o delimičnim merenjima i zato što je sama definicija inteligencije subjektivna. Na kraju, istraživanja koja povezuju inteligenciju i DNK kreću se po pomalo klizavim stazama, u granicama eugenetike, a da ne pominjemo da DNK zapravu utiče na samo mali deo kognitivnih funkcija.
Nezavisno od gena, neosporivo je da se onaj ko nosi naočare doživljava kao inteligentniji, iskreniji, a takođe i poverljiviji, vredniji i nesposobniji da počini zločin. Nije bez razloga to što se nošenje naočara preporučuje kao taktika na suđenjima, kako bi se steklo poverenje porote. Ako slučajno nosite naočare, sada znate i to da između inteligencije i problema sa vidom može postojati nekakva veza.
Nema komentara