Svi mi pre ili kasnije živimo životnu situaciju u kojoj se odjednom čini da je sve u neredu. Naši lični kompasi više ne pokazuju sever i gotovo ne znajući kako, dolazimo do ivice provalije. Sad, verovali ili ne, u tim trenucima imamo samo dve mogućnosti: pasti u provaliju i udariti u dno ili se popeti na promenu, do novog ličnog ispunjenja.
Radoznalo je na trenutak analizirati etimološko značenje reči „kriza“. Dolazi iz grčkog i rađa dva veoma zanimljiva izraza, „lomljenje nečega“ i mogućnost da se to „analizira“.
Kada je naš život toliko neuredan da ni sami ne znamo kojom nogom da započnemo hodanje, nema ništa bolje od analiziranja slomljenih delova nas da bismo bolje razumeli sebe i onda krenuli ka promenama.
Neuređeni mozak koji pokušava da preživi haos
Ove informacije će vas možda iznenaditi, ali znajte da naš mozak nije evoluirao upravo zato da bi nam omogućio da budemo srećniji. U stvari, svaka generacija i dalje ima gotovo iste emocionalne i egzistencijalne probleme kao i njihovi preci. Naša siva materija kao da nije guru u pogledu sreće.
Mozak ima samo jednu potrebu: da nam osigura opstanak. Ovo objašnjava, na primer, strahove, one instinktivne mehanizme koji su se pokazali vrlo efikasnim za primitivnog čoveka, da se brani od mogućih predatora. U današnje vreme, naši strahovi su manje konkretni i manje opipljivi: bojimo se usamljenosti, neuspeha, da nas ne vole, da ne ispunimo određena očekivanja …
Svemu ovome dodaje se još jedan suštinski aspekt. Prema studiji objavljenoj u Reviev of General Psichologi, negativna iskustva ostavljaju dublji pečat u našem mozgu od pozitivnih. Međutim, njihova svrha je jasna: da nam daju nove informacije kako bismo što bolje preživeli u novim situacijama koje život stavlja pred nas.
Shodno tome, mozak te trenutke krize i lični poremećaj doživljava kao „male pretnje“ opstanku. Zbog toga nas „poziva“ da se bolje prilagodimo kontekstu i ponekad postoji samo jedan način da se to učini: promena.
Kako se suočiti sa raskrsnicom života
Malo stvari ostavlja srce u neredu poput ljubavnog prekida. Emocionalno i lično ulaganje je toliko visoko u ovim situacijama da se nakon oproštaja možemo samo sakriti u ljusci svoje samoće da osluškujemo zvuk svih tih izgubljenih, slomljenih snova.
Budući da sada znamo da naš mozak nema taj prirodni prekidač koji bi nas ponovo usrećio, sećamo se mnogih drugih stvari koje poseduje: otpornosti, sposobnosti da se nosi sa nedaćama i vrlo visokog kreativnog kapaciteta da pronađe najbolju strategiju za postizanje sa raskrsnice života. Sada vam dajemo nekoliko jednostavnih saveta koji vam mogu pomoći.
Saveti za obnavljanje reda i pronalaženje lične ravnoteže
Kad je sve u neredu, nema ništa bolje od malih životnih zadovoljstava. Možda deluje glupo, ali kada naš um živi previše u prošlosti i plaši se budućnosti, to mora biti usidreno za sadašnjost jednostavnim i prijatnim aktivnostima.
Izađite u šetnju, prekinite rutinu, navike svakodnevnog života. Na taj način ćete stvari sagledati iz druge perspektive.
Shvatite da je život pre svega donošenje odluka. Na svakom raskršću, jedino što se od vas traži je da budete odgovorni za sebe.
Da biste donosili odluke, prvo vam treba odgovarajuća unutrašnja smirenost. Možda sada samo osećate poremećaj svojih emocija i osećanja, ali uvek će doći onaj trenutak kada morate da zastanete i postanete svesni gde ste i šta vam treba.
Dajte sebi šansu. Počnite sa malim promenama i pogledajte šta će se dogoditi. Ako vam se sviđa rezultat, napravite veći korak, odvažite se na veću promenu i videćete koliko brda i planina možete da premestite.
U zaključku, čak i ako vas to iznenadi, znajte da ne smete da shvatate previše ozbiljno i da se bojite tih trenutaka ličnog nereda. Umesto da im date negativnu konotaciju, bolje je da ih vidite onakvima kakvi jesu: olujni oblaci bez sigurnosti koji vas primoravaju da otvorite svoj kišobran u boji da biste poterali oluju.
Prevod: VLADARKA, Izvor: https://lamenteemeravigliosa.it/tutto-disordine-capelli-letto-cuore/
Nema komentara