“Dobri” roditelji su stalno zauzeti građenjem sopstvene karijere, zavisni od mišljenja okoline, postavljaju deci nerealne ciljeve trudeći se da njihovo okruženje ima o njima uvek visoko mišljenje jer na taj način se hrani sopstveni ego. Mnogo im je važno da ljudi o njima imaju lepo mišljenje.
Deca takvih “dobrih, divnih” roditelja bivaju isfrustrirana, nezadovoljna jer se od njih traži da se ponašaju onako kako okolina očekuje a ne onako kako se oni osećaju i tu dolazi do pucanja (odaju se porocima, kriminalu i ostalim štetnim radnjama) da bi na taj način dvosmisleno roditelju poslali poruku “Hej pogledaj me. Nisam ono što želiš već sam ono što hoću. Baš me briga za ljude čije mišljenje vam je važno!”
I tako se “prave” loša deca kod “dobrih” roditelja.
“Loši” roditelji su oni koji zapravo ne prezaju mnogo od toga šta ima o njima da kaže okolina. Nekako su svoji i šta god da rade rade to iz sopstvenog poriva i sopstvenih potreba učeći tako svoje dete da se oslanja isključivo samo na sebe, da bude samostalno, snalažljivo i prepuno razumevanja za druge ljude, gradeći tako sopstveni život koji se razlikuje od života kojim živi roditelj. Loš roditelj može da bude svako ko služi kao loš primer sredini koja ga okružuje ili ko se loše ophodi prema detetu.
Naravno, ovo je generalizovano. Postoje i izuzetci. Ali svakako obratite pažnju na to kako se ophodite prema svom detetu. Ono vam je važno, uvek na prvom mestu ali svakako to ne znači da ga treba držati ni pod staklenim zvonom.
Autor: VLADARKA
Nema komentara