Ovo je istraživala Irum Saeed Abbasi sa Državnog univerziteta San Jose, Kalifornija. Abbasi je angažovala 365 učesnika starosti od 18 do 73 godine. Oko jedne trećine učesnika je izjavilo da su u braku, polovina je navela da su u neformalnoj vezi, dok je ostatak rekao da su u ozbiljnoj vezi. Da bi procenili ponašanje povezano sa neverstvom na društvenim mrežama, učesnici u studiji su popunili skalu za ponašanje povezano sa neverstvom na društvenim mrežama.
Primer stavke: “Ponekad volim da ćaskam ili šaljem poruke starim romantičnim partnerima na mreži ili na društvenim mrežama.” Učesnici su odgovarali od “snažno se slažem” do “snažno se ne slažem”. Učesnici su takođe popunili Modifikovani upitnik za intruziju na Facebook-u koji je merio zavisnost od ponašanja. Primer stavke sa skale: “Osećam se povezano sa drugima kada koristim društvene mreže.” Odgovori su ponovo bili “snažno se slažem” do “snažno se ne slažem”.
U početku, Abbasi je pronašla jednostavnu vezu u kojoj je zavisnost od sajtova za društvene mreže bila pozitivno povezana sa neverstvom na sajtovima za društvene mreže. Učesnici koji su postigli više rezultate na skali zavisnosti od društvenih mreža takođe su postigli više rezultate na skali za ponašanje povezano sa neverstvom na društvenim mrežama.
Međutim, ova veza je do određene mere bila pogođena godinama. Mlađi učesnici su postigli više rezultate na skali zavisnosti od sajtova za društvene mreže i na skali za neverstvo na društvenim mrežama u poređenju sa starijim učesnicima. Konkretno, kako se starost povećavala, veza je postajala slabija.
Ove starosne razlike istraživač objašnjava kao posledicu toga što mlađi pojedinci možda preuzimaju više rizika u poređenju sa starijim pojedincima, te su stoga verovatnije da će preuzeti više rizika dok su onlajn. Pored toga, upotreba Facebook-a je generalno veća kod mlađih ljudi, uglavnom zbog želje da koriste nove tehnologije. Ovo objašnjava zašto su mlađi pojedinci skloniji razvoju zavisnosti od interneta. Stariji pojedinci manje koriste društvene mreže, uglavnom zato što potreba za poređenjem i povezivanjem sa prijateljima opada sa godinama.
Što se tiče pola, Abbasi nije pronašla razliku između muškaraca i žena, iako su muškarci postigli više rezultate na meri neverstva na društvenim mrežama u poređenju sa ženama.
Brojna prethodna istraživanja povezala su upotrebu Facebook-a sa višim nivoima ljubomore između romantičnih partnera, što ih navodi na praćenje aktivnosti na društvenim mrežama, što na kraju dovodi do nižih nivoa poverenja u vezi. Interakcije na društvenim mrežama mogu postati kompulsivne, što može dovesti do flertovanja i možda do nevernog ponašanja. Studija opisana ovde doprinosi našem razumevanju neverstva podstaknutog upotrebom društvenih mreža otkrivajući da su mlađi pojedinci skloniji neverstvu na društvenim mrežama jer su verovatnije da preuzimaju više rizika dok su onlajn.
Nema komentara