Značenje pojma OHOLOST

uobraženost, prepotencija, arogancija, osornost, gordost, nadmenost, izveštačenost, narcisoidnost, taština, naduvanost, drčnost, kočopernost, samoljublje, bahatost, umišljenost, sujeta, drskost, bezočnost, visokoparnost, hvalisavost, samodivljenje, sujetnost, obesnost, pretencioznost, osionost, drzovitost, kaćipernost, obest, bezobrazluk, bezobzirnost, prostota, samoljubivost, pokondirenost, razmetljivost, samodopadnost, grubost, nadutost, arogantnost, ponos

Oholost je greh koji Bog najviše mrzi i prvi je od sedam smrtnih grehova. On je i prirodno pre ostalih jer čitamo: ”oholost dolazi pred propast.” Kao duševno i moralno stanje prethodi gotovo svim drugim gresima.

 

Što je oholost?

Svaki je greh zapravo sebičnost u bilo kojem obliku, ali oholost sadrži prekomerno poštovanje samoga sebe, uživanje u vlastitoj superiornosti i nadmoći nad drugima. Sveto pismo kaže u Mudrim izrekama 16,5: ”Mrzak je Jahvi svatko ohola duha: takav zaista ne ostaje bez kazne.”…

Oholost može poprimiti razne oblike, ali svi proističu iz ohola ljudskog srca. Neki su oholi zbog svog izgleda ili pristale vanjštine, drugi zbog svoje rase, neki zbog svog posla, a neki opet zbog društvenog položaja

 

Oholost je uzrokovala Luciferov pad

Oholost može biti duhovna, intelektualna, materijalna ili društvena.

Najodvratnija je duhovna oholost. Upravo je taj greh, uzrokovao Luciferov pad. Tu je zapravo početak svakog greha. U Izaiji 14,12-15 piše: ”Kako pada sa nebesa, Svetlonošo, Sine Zorin? U svom si srcu govorio: Uspeću se na nebesa, povrh zvezda Božjih presto ću sebi dići. Na zbornoj ću stolovati gori na krajnjem severu. Uzaći ću u visine oblačne, biti jednak Višnjemu. A sruši se u Podzemlje, u dubine provalije!”

Lucifer pet puta kaže ”Ja ću”. ”Biću iznad Boga.” Oholost njegova srca prvi je greh počinjen u svemiru. Kada i mi, poput Lucifera, postajemo zadovoljni samim sobom i uobraženo neovisni, tada smo na opasnom tlu

 

Bog osuđuje duhovnu oholost

Bog osuđuje duhovnu oholost jer ona uzdiže vlastitu vrlinu, a ne pouzdaje se u milost Božju. Ona u nama izaziva i potiče prezir i potcenjivanje drugih i čini nas podlima prema bližnjima. Nagoni nas da kažemo kao nekad farisej: ”Bože, hvala ti što nisam kao drugi ljudi.”…

”Bog se protivi oholima, a poniznima daje milost.” (Jk 4,6). Biblija nas uči da je oholost greh. Svaki je oblik oholosti kamen spoticanja na putu u Božje kraljevstvo. Najveći greh koji sprečava ljude da uđu u kraljevstvo jeste greh oholosti. Oholost je greh koji Bog, čini se, najviže mrzi.

„Ako vidite osobe koje druge preterano hvale, pospite prašinu u njihovo lice“, jer je Allahov Poslanik, s.a.v.s., znao da će taj čin prouzrokovati oholost u duši onoga kome se to čini.
Oholost je kada sebe vidiš iznad drugih i da druge omalovažavaš, misleći da više vrediš od njih.
Može se zasigurno reći za oholost da je to jedan vid nepravde, jer osoba koja se oholi ne pridaje pažnju svojoj okolini. Oholi profesor za kojim student mora pola dana skakati po fakultetu ili školi je nepravedan prema tom studentu, a jedini način da mu taj greh bude oprošten jeste da mu dotični student oprosti.
Drugim rečima, oholost je prisutna na svakom koraku. Potrebno je da se covek sačuva te loše osobine zbog  bozijeg gneva.

Postavlja se pitanje: Kako prepoznati oholu osobu? Koji su to znakovi oholosti?

1. Kada ide sa nekim, nastoji da ne ide uporedo, nego ostavlja osobu sa kojom ide iza sebe.
2. Često se ljuti ukoliko neko namerno ili nenamerno ne pridaje pažnju njemu i njegovom mišljenju.
3. Nije spreman da se izvini, čak i kad uvidi da je u potpunosti bio u krivu.
4. Preosetljiva na kritiku i odbacivanje
5. Ima izraženu želju da dobije potvrdu od strane drugih ljudi
6. Ima nisko samopoštovanje
7. Čvrsto se identifikuje sa svojim egom i grčevito se drži te idenitifikacije
To su samo neke osobine osobe koja je ohola.
Onaj ko u ime Boga bude skroman, Bog će ga uzdići.
Drugim rečima, nije potrebno da brineš da li ćeš u očima drugih biti veliki i priznat ili ne, jer postoji garancija da ćeš biti uzdignut od vise sile kada za to dodje vreme.
Ko želi da bude skroman i da i onu trunku oholosti izbaci iz sebe neka uradi sledeće:

Neka se druži sa siromašnijim od sebe, neka popije kafu sa kolegom nižeg ranga, neka opere suđe u kući, neka poseti siromašne rođake, na posao dođi peške a ne u automobilu, ne veseli se kada te neko pohvali i ne ljuti se kada te neko kritikuje.

 

Kako izbeći ovaj greh?

Priznajte ga i ponizite se pred licem Božjim. Dođite do križa Isusa Krista i ”težite među sobom za onim za čim treba da težite u Kristu Isusu”? (Filipljanima 2,5)

Nikakva taština ni oholost ne vode nas Bogu ni u Božje kraljevstvo. Bog će nas primiti samo onda ako se ponizimo i priznamo svoje grehe, a Isusa Hrista prihvatimo kao svoga Spasitelja.

 

Nema komentara

Komentariši