Žena je pokidana. Podeljena je na deo iznad i deo ispod struka. Gornji deo čine srce, grudi i solarni pleksus, a donji genitalije, karlica i bedra. Donji se puni kroz noge vitalnom energijom Zemlje, a gornji kroz ruke suptilnom energijoim kosmosa. Ta dva dela tela su dva pola ljubavi: romantični i seksualni.

 

Gornji deo isijava najfinom energijom duhovne ljubavi, dok donji pol vrtloži čistu, fizičku životnu silu. Ta vrsta polarnosti je ženski princip. Uloga muškog principa je ujediniti ta dva pola u ženi.

 

Kad muškarac poveže srce s vaginom, kroz telo žene poteče božanska supstanca. Spajanjem zemaljskog i nebeskog u telu žene, stvara se jedinstven strujni tok božanske esencije. Svetla se pale. Zlatna. Blistava. Ženino nezadovoljstvo nestaje. Vraća se k sebi.

 

 

Sva se ženina seksualna žudnja svodi na uspostavljanje te božanske struje. U protivnom, žena je traži u poslu ili umetnosti. Čak je i preterana želja za majčinstvom supstitut za neostvarenu božansku ženstvenost. Ali kad je ta primarna potreba zadovoljena, žena se može posvetiti i svojim sekundarnim željama, a da joj one više nisu antidepresiv – uslov za osećaj ispunjenosti i smislenosti.

 

Međutim, ta se božanska veza unutar žene danas retko ostvaruje. Tek je nekolicina njih konektovana sa svojom biti. Stoga današnja žena uglavnom živi s visine gornje, romantične polovine tela, žudeći za nedostižnim. Gore divna, dole sama. Gore topla, dole hladna.

 

 

Da bi muškarac i žena ponovo mogli voditi ljubav na prekrasan, božanski način, potrebna je fundamentalna promena unutar njihovih polnih organa. A posebno unutar njihovih umova.