Život pod maskom straha – zašto ljubav bledi pred potrošnjom

Svedoci smo vremena u kojem je strah postao dominantna emocija. On pokreće sve – od svakodnevnih izbora do životnih odluka. Ljudi trče za osećajem sigurnosti i vrednosti, pokušavajući da ga pronađu na policama prepunih tržnih centara. Materijalno bogatstvo – odeća, obuća, automobili, raskošni stanovi i puni frižideri – nikada nije bilo dostupnije. A opet, nikada nismo bili prazniji i nezadovoljniji.

Društvo nam poručuje da ćemo biti „neko“ ako posedujemo mnogo. Međutim, gomilanje materije je obrnuto proporcionalno unutrašnjem miru. Ego nas uči da gradimo imidž, da prikrivamo ranjivost, i da vrednujemo sebe kroz ono što imamo, a ne ono što jesmo.

Najbolji opis vašeg HOROSKOPSKOG znaka

Ego i iluzija opstanka

Ego se održava kroz iluziju kontrole. On nas uči da ljubav nije dovoljna – da je opasno davati, da se ne isplati biti ranjiv, da će nas otvorenost koštati. U pozadini luksuznih automobila i „savršenih“ profila na društvenim mrežama često stoji ogroman dug – novčani, energetski i duhovni. Trošimo ono što nemamo, ulažemo u privid, a zanemarujemo suštinu.

Taj privid – ta “slika o sebi” – je poput mehura od sapunice. Kada pukne, ostaje samo praznina. I baš u toj praznini nalazi se naše pravo “ja”. No, priznati da smo „ništa“ iz perspektive ega – to je najteža lekcija.

Ko si ti bez titula?

Kada bismo se zaista zapitali: Ko sam ja?, većina bi odgovorila zanimanjem ili ulogom – lekar, majka, supruga, menadžer. Ali to su samo oznake koje um koristi. One nemaju veze sa našom suštinom. Mi smo Biće koje voli, Biće koje jeste. Ljubav ne možeš definisati bez da je unakaziš. Ona se, poput svetlosti, širi tamo gde nema prepreka.

Osho kaže da je suština cveta njegov miris. Rastavite ga da biste otkrili “kako funkcioniše” – i uništićete ga. Tako je i sa ljubavlju – ona nestaje kada pokušamo da je analiziramo.

44 ŠTETNE MANIPULATIVNE TAKTIKE KOJE KORISTE NARCISI, PSIHOPATE I SOCIOPATE

Ljubav ili korist?

U vremenu u kojem se sve meri kroz interes, ljubav često postaje trgovina. Ljudi “vole” one od kojih nešto dobijaju. Životna vrednost meri se brojem kvadrata, automobila i godina zajedničkog života – bez obzira na kvalitet odnosa. U tom sistemu vrednosti, bolest često dolazi kao poslednji pokušaj duše da nas probudi.

Ridiger Dalke, poznati nemački psiholog, tvrdi da čovek najpre raste fizički, a zatim duhovno. Kada duhovni rast prestane, javlja se bolest. Visok pritisak, na primer, može biti poruka srca koje govori: „Previše si pod pritiskom. Olabavi.“ Ali mi najčešće ignorišemo signal i lečimo simptom, a ne uzrok.

Rak, savremena bolest broj jedan, često je posledica destruktivnog odnosa prema sebi – kada stalno ćutimo, potiskujemo, umanjujemo se. To je duhovni krik duše koja je odustala.

Zašto neprekidno mislimo na nekoga?

Odnosi – ogledalo nas samih

Naši odnosi često nisu zasnovani na ljubavi, već na potrebi. Želimo nešto da dobijemo, a ne da damo. To je naročito izraženo u seksualnim odnosima koji se sve češće svode na razmenu: „ja tebi seks – ti meni sigurnost, pažnju, novac.“ Takvi odnosi su često znak samouništavajućih obrazaca.

Žene koje ulaze u veze sa zauzetim muškarcima često nesvesno veruju da ne zaslužuju više. To je posledica ranih rana – iz detinjstva ili ranijih odnosa. U takvim situacijama ne trpi samo osoba, već i njena duša. Jer na duhovnom nivou – nema bezvrednih bića. Bog ne stvara besmislena bića. Ali kada čovek ne vidi smisao, to postaje njegova najveća tragedija.

Kako znamo da li smo na pravom putu?

Ako nam je patnja stalni saputnik, ako živimo u grču, u strahu od gubitka, ako svaki trenutak gledamo kroz prizmu mogućeg bola – to znači da nismo na svom putu. Tada nismo povezani sa sobom, već živimo kroz projekcije, očekivanja, iluzije.

Duhovni razvoj nije “luksuz” ili “new age” trend. On je prirodan nastavak rasta čoveka. Ali zahteva od nas da se odmaknemo od naučenog: da preispitamo odnos prema novcu, telu, ljubavi, vlasti, uživanju. To je težak, ali nužan put.

PREPOTENTNOST I KOMPLEKS VIŠE VREDNOSTI

Ljubav – ili strah?

Naš osnovni unutrašnji program danas je – zadržavanje. Zadržavamo ljude, stvari, emocije, čak i bol. Ne znamo da pustimo. Ego nas uči da “ne dajemo”, da ćemo biti slabiji ako se otvorimo. Ljubav nas, nasuprot tome, uči da otpustimo – da pustimo ono što više ne služi.

Zato prvi korak ka celovitosti nije da dodamo još nešto spolja – već da otpustimo ono što smo nagomilali unutar sebe: uverenja da nismo dovoljni, strahove od gubitka, identitete koji nisu naši.