Kada birate partnera za sebe, nemojte se ograničavati samo na aspekt ljubavi, već obratite pažnju na sve što vam taj odnos može pružiti.
Draga moja, sada imaš 21 godinu i razumem da se osećaš zrelo, ali veruj mi, još uvijek ima mnogo toga što trebaš naučiti o životu. To je tako karakteristično za mnoge žene u tvojim godinama – puno strasti, a istovremeno nesvesne mnogih aspekata stvarnosti. Imaš u sebi taj naivni optimizam, potaknut svim onim romantičnim pričama i filmovima koje si konzumirala tokom detinjstva, i zato ti se čini da je ljubav sve što ti treba.
Ali, veruj mi, shvatićeš da postoji mnogo više od toga tek kada pređeš prag četrdesetih. I to je proces u kojem smo sve prošle. Zamisli se nad tim koliko stvari još ne znaš, sve dok ne prođeš kroz razne životne situacije. I ja sam prolazila kroz slične faze. Oduvek sam bila opčinjena idejom “prave ljubavi” i stvaranjem “savrsene porodice”. Sanjala sam o nekom divnom, privlačnom i divnoj duši sa kojim ću graditi budućnost.
I našla sam ga, tog muškarca.
Njegova lepota nije bila samo spoljašnja, već i untrašnja. Bio je osoba koja me je držala kao dragocenost u dlanovima. Bila sam uverena da je to ono što tražim, da želim provesti svoj život s njim. Vreme je prolazilo, a ja nisam ni primećivala kako se mijenjamo. Postepeno sam postala glavni nosilac tereta u našoj vezi, bila sam ta koja je zarađivala kako bismo osigurali krov nad glavom i stabilnu budućnost.
Dok se on trudio, nikako mu nije polazilo za rukom. Morala sam sama da se izborim za sve što sam želela i kupovala. U međuvremenu, postala sam više “muškarac” u odnosu. Dok sam pokušavala isfinansirati naše ciljeve, osećala sam da gubim svoju ženstvenost, da se moram boriti za sve. Iako sam ga volela, počela sam osećati frustraciju zbog tog rasporeda snaga.
Možda zvuči površno, ali činjenica da su moje prijateljice dobijale od svojih muževa kuće, stanove, luksuzne stvari, dok sam ja morala sve sama da stvaram, počelo mi je smetati. Nije tu poenta u siromaštvu ili bogatstvu, već u tome da nije umeo upravljati novcem. Zarađivao je, ali trošio na stvari koje nisu bile neophodne.
Nije razmišljao o štednji, nije znao kako da sačuva. I tada sam shvatila da ne želim biti i muškarac i žena u vezi. To je disbalans koji vodi ka usamljenosti. Oduzela mi je snagu i ljubav prema njemu. Danas me nervira isto koliko i moje prijateljice koje su udale za bogate muževe samo zbog novca.
Zato želim ti reći, nije uvek ljubav ono što je najvažnije.
Ljubav može proći. S vremenom ćeš shvatiti da kad birate partnera, ljubav je samo jedan segment. Jer ne postoji muškarac koji te neće s vremenom ponekad iznervirati. Ali je bolje da to bude u okruženju gde imaš sigurnost, komfor i stabilnost, zar ne?
Nema komentara