Da li se ličnost nasleđuje? Imamo li svi u sebi tragove naših roditelja, želeli to ili ne? Da li će naša sopstvena deca naslediti našu ekstrovertnost, nesigurnost ili kreativnost? Svako od nas je makar jednom u životu čuo nešto poput “Imaš narav svoje majke“ ili “Isti si kao svoj deda. Ali, da li je ovo zaista moguće? To je pitanje koje je dugo mučilo genetičare – sve do sad. Svi smo mi jedinstveni spoj različitih osobina, karakteristika i crta ličnosti, temperamenata, sklonosti, afiniteta, koji nas čine posebnima.
Ali, ko je zaslužan za našu ličnost i karakter? Da li na to utiču naši geni ili vaspitanje? Okolina i iskustva koja nas oblikuju? Da li su naši geni naša sudbina od koje ne možemo pobeći? Da li nasleđujemo svoju ličnost i karakter ili je to naš izbor? Danas, razotkrivamo ovu zanimljivu tema koja nas definitivno intrigira, a o kojoj se malo zna.
DA LI JE LIČNOST NASLEDNA?
Da li su naša ličnost, naš karakter i temperament zapravo nasledni i urezani u naš DNK? Nešto što pre svega moramo razjasniti jeste da je ličnost multifaktorska osobina. Zapravo, uključuje više varijabli, i bioloških i društvenih – one koji se odnose na vaša iskustva i, naravno, genetski faktori. Iz tog razloga, odgovor na pitanje da li je ličnost nasleđena je potvrdan.
Da, vi jeste nasledili svoju ličnost od roditelja, ali samo do određene mere i samo neke svoje karakterne osobine. Niko od nas nije savršen klon svoje majke ili oca. Zapravo, godinama oblikujete i menjate svoju ličnost. Ovaj proces uključuje sva vaša akumulirana iskustva. Hajde da saznamo malo više o tome.
DA LI NASLEĐUJEMO SVOJU LIČNOST I KARAKTER?
Možda ćete biti ponosni što posedujete upornost svoje majke ili cenite snalažljivost svog oca. Međutim, suočeni sa ovakvim karakteristikama, možete se zapitati: Da li su te karakterne osobine zaista „nasleđene“ ili jednostavno imitirate ponašanje koje ste videli u detinjstvu? Kada je u pitanju naša ličnost, naši roditelji služe kao uzor. Drugim rečima, usvajate ono što vidite i često se ponašate na isti način kao i oni. U stvari, to je ono što deca rade – imitiraju ono što vide. Međutim, postoje nijanse.
Procenjuje se da je stepen nasleđivanja vaše ličnosti između 40 i 50 %. Ostali faktori uključuju vaše društveno okruženje i iskustva. Univerzitet u Minesoti sproveo je 90-ih godina istraživanje o ovoj ideji na blizancima. Cilj je bio da se utvrdi da li, u slučajevima kada su blizanci odrasli u različitim okruženjima, imaju sličnosti u svojoj ličnosti, što bi razjasnilo da li i u kojoj meri gentski nasleđujemo svoju ličnost i karakter. Odgovor je bio: Da! Ne samo da su blizanci delili isti temperament i neke osobine ličnosti, već su imali i slične hobije, pa čak i izuzetno sličan koeficijent inteligencije. Ovo istraživanje potvrdilo je činjenicu da je genetska komponenta uvek prisutna kada su u pitanju naša ličnost, temperament i karakter.
Hoćete da imate vernog muža? Dobro ga ‘hranite’ i ne manipulišite svojom superiornošću
KOJE KARAKTERNE OSOBINE SU NASLEDNE?
Od svojih roditelja nasleđujete boju očiju, kože, visinu, ali sada znamo da je i ličnost u nekoj meri nasledna. Iako se ne zna zašto i koji faktori na to utiču, otkriveno je da će određene osobine najverovatnije biti nasleđene, za razliku od drugih. Postoji pet naslednih osobina koje su povezane sa ličnošću – ekstraverzija, neuroticizam, prijatnost, savesnost i otvorenost za iskustvo.
Takođe, čini se da je kreativnost jedna od njih. Stoga, emotivna nestabilnost ili sklonost da se češće doživljavaju stanja poput anksioznosti (neuroticizam) je nešto što (ponekad) nasleđujemo od svojih roditelja. Pored pomenutih, evo par zanimljivih karakternih osobina ličnosti koje su uglavnom nasledne:
SKLONOST KA ZAVISNOSTI
Znamo da su određeni tipovi ličnosti skloniji da razviju zavisnost, ali sada znamo i da je da sklonost nasledna, čak do 40 do 60%. D2 je tip dopaminskog receptora. Ljudi kod kojih ovi receptori ne rade dobro – što je nasledno, skloniji su pribegavanju supstancama koje izazivaju zavisnost.
TALENAT
Geni igraju veliku ulogu u kreativnim sposobnostima i sklonostima, kada su u pitanju određeni talenti, poput prepoznavanje tona i ritma, vizuelne projekcije koja se manifestuje u crtanju i slikanju ili razvijene motorike za sport. Stoga, izgleda da neki talenti leže isključivo u našim genima i nemoguće ih je potpuno naučiti.
DRUŠTVENOST
Neke karakterne osobine stičemo godinama, a neke su već zapisane u našim genima koje smo nasledili. Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 su povezani sa ekstrovertnošću i otvorenošću ka iskustvu. Stoga, možda razlog što ste toliko društveni leži u vašim precima, a ne u činjenici da su vas roditelji upisivali odlično socijalizovali.
SMISAO ZA HUMOR I INTELIGENCIJA
Smisao za humor je definitivno jedna od onih stvari koje „imamo ili nemamo u sebi.“ Izgleda da smo otkrili i zašto. Ljudi sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR pokazuju pozitivnije reakcije i češće se smeju. Za smisao za humor je takođe potrebna visoka inteligencija, koja je takođe u velikoj meri nasledna.
DA LI SU GENI NAŠA SUDBINA I DA LI ODREĐUJU NAŠU LIČNOST?
Znamo da je genetika važna. Zapravo, svaki dan učimo sve više o ovoj temi i njenim misterijama. Međutim, kada je u pitanju razumevanje toga kako se ljudska ličnost gradi, varijable životne sredine imaju tendenciju da budu važnije od genetskih. Drugim rečima, geni nas ne određuju 100%, jer na našu ličnost u velikoj meri utiče i okruženje u kojem boravimo. Šta ovo znači? To znači da vas sve što vam se događa čini jedinstvenima.
To podrazumeva da mesto gde živite, šta vam se dešava i kako tumačite šta vam se događa, oblikuje vašu ličnost iz godine u godinu. Univerzitet u Zagrebu sproveo je istraživanje koje je otkrilo neke izvanredne rezultate. Pokazalo je da se genetski faktori nasleđeni od ličnosti naših roditelja mogu pojačati ili oslabiti tokom vremena. Ovo nas još jednom podseća da ličnost nije stabilan i trajan entitet.
Ljudi se razvijaju i menjaju, što može uključiti njihovo približavanje onome ko i kakvi su njihovi roditelji ili, naprotiv, udaljavanje od sličnosti sa njima. To znači da, iako neke karakterne osobine ličnosti koje posedujete verovatno jesu nasledne, vaši geni ne određuju vašu sudbinu – imate moć da se menjate i oblikujete, te „prkosite“ genetici.
SA TEMPERAMENTOM SE RODIMO
Znamo da je ličnost u određenoj meri nasleđena i da ste nasledili određene karakteristike svojih roditelja. Međutim, da li to znači da svaka beba dolazi na svet sa specifičnom ličnošću? Ne baš. U stvari, bebe manifestuju temperament, a ne ličnost.
Temperament sa kojim se rodimo definiše i objašnjava način na koji reagujemo na svoju okolinu. Na primer, kako se prilagođavamo rutinama, da li smo manje ili više energični, koliko često plačemo, kako reagujemo na stimuluse, koliko smo zahtevni, itd. Zbog toga neka deca imaju lakše temperamente (prilagodljivije), a druga više reaguju s anksiozošću, inatom, strepnjom…
Ove karakteristike kasnije mogu postaviti temelje za našu ličnost. Međutim, način na koji nas roditelji odgajaju pomaže nam da upravljamo svojim emocijama, kao i što će iskustva u našem daljem životu delimično izgraditi našu ličnost i karakter.
NASLEDNE OSOBINE I KARAKTER
Hajde da sumiramo večno pitanje „Da li nasleđujemo svoju ličnost i karakter?“ Najjednostavniji odgovor je – da, do određene mere. Iako nasleđujete gene od svojih roditelja, ne nasleđujete 100 % njihovog načina postojanja, osećanja, delovanja i reagovanja na stvari. Na kraju dana, vaša iskustva i vaše okruženje su ono što vas najviše određuje i oblikuje tokom života, iako ćete u svojoj prirodi možda biti skloniji suzama jer ste nasledili emotivnu osetljivost od svoje majke ili anksiozniji, jer ste nasledili gen za to od svog oca.
Suština je da čak i na osobine i karakteristike ličnosti koje su nasledne možemo uticati sopstvenom voljom – na nama je da se menjamo, rastemo, razvijamo, zadržimo ono u nama što nam služi i što je dobro, a tudimo se da promenimo i prevaziđemo ono negativno. Stoga, to što je naša ličnost donekle nasledna nije izgovor – vaši geni nisu vaša sudbina, a na vama je da postanete ono što želite.
[…] GENI KAO SUDBINA: DA LI NASLEĐUJEMO SVOJU LIČNOST I KARAKTER? […]