Кada žena obuče crvenu haljinu, svakako će biti primećena. Crvena boja će takođe biti i dodatni plus ako želi da osvoji muškarca, jer je prema istraživanjima psihologa čini privlačnijom.

Crvena boja kao da šapuće: želim te… To je zato što je crvena najtemperamentnija boja i budi vrlo intenzivna osećanja. Ova boja je smela, topla, vatrena, često dramatična, ponekad intrigantna i gotovo uvek izaziva reakcije. Dopala vam se ili ne, svakako vas neće ostaviti ravnodušnim!

Da li ste se ikada upitali zašto je veliki deo zastava crven, zašto stajemo na crveno svetlo, zašto su znakovi upozorenja i opasnosti crveni? Zašto se uskršnja jaja boje u crveno? Zašto su žene s crvenim karminom na usnama izazovnije i privlačnije? – To je zato što je ljudsko oko vrlo osetljivo na ovu boju. Može da se kaže da je sklonost ka crvenoj boji urođena, odmah je primetimo! Кao vrsta pridajemo veliki značaj bojama, ipak, malo boja nam toliko znači koliko crvena.

Psihološke odlike

Šta crvenoj boji daje toliku moć? Možda što je povezana s krvlju – najvažnijom tečnošću preko koje svi organi dobijaju hranu i razne informacije u našem organizmu. Кada se postidimo ili nas obuzme bes i sami se zacrvenimo!

Redak i skupocen pigment od kojeg se dobijala boja je verovatno uzrok što je od antike crvena bila boja odeće plemstva, careva, knezova, vlastele… Ona deluje snažno, podstiče na akciju, ubrzava puls, disanje i podstiče apetit
Naučnici smatraju da nema sumnje da se percepcija crvene poklapa sa jednim od najvažnijih događaja u istoriji evolucije – nastanak nove vrste ćelije u mrežnjači primata koja im je omogućavala da izaberu crveno voće između lišća. Osim što je boja zrelog voća, ona je postala i važan znak dominacije za mnoge vrste primata.

Opažanje crvenila kože kada je neko crven od besa ili pri seksualnom uzbuđenju, postalo je vrlo važno u društvenoj komunikaciji. Prema mišljenju psihologa Endrjua Eliota sa Univeziteta u Ročesteru, crvena će uvek biti povezana sa opstankom.

Druga dva psihologa sa Univeziteta u Duramu, Rasel Hil i Robert Barton su 2004. godine počeli da prate borilačke sportove kao što su boks i tekvondo dok su sportisti nasumično nosili ili crvenu ili plavu opremu i time su omogućavali naučnicima da uporede performanse sportista slične kondicije i rezultata. Prateći ih, Hil je primetio da su oni u crvenim kompletima imali oko 5 procenata više šansi da pobede. No, to ne znači da crvena boja pretvara takmičara u odličnog sportistu, ona samo pomaže kada su ljudi u sličnom rangu ili jednakoj fizičkoj spremi.

Istražujući, psiholozi su shvatili da je upravo crvena boja ta koja simbolizuje energiju, bogatstvo, uzbuđenje, brzinu, opasnost, ljubav… Ona deluje snažno, podstiče na akciju, ubrzava puls, disanje i podstiče apetit. Ipak, previše izloženosti ovoj boji može voditi stanjima uznemirenosti, razdražljivosti i ljutnje.

Simbolika

Još od srednjeg veka crvena boja označava pobedu. U to vreme pobeđeni vladari morali su da prostru svoj purpurni ogrtač da bi pobednik prešao preko njega. Od tog običaja danas imamo pravilo da se prilikom dolaska važnih državnika pred njih prostire crven tepih. Crveni tepih se preneo i u sferu šou biznisa, pa tako viđamo filmske zvezde kako se šetaju po crvenom tepihu dolazeći na neki prestižni događaj.

U našem jeziku pridev crven ima za osnovu imenicu crv – jer se ova boja dobijala od štitastih vaši (ili crva). Osim ovog prideva naš jezik ima još dve divne reči koje takođe označavaju crvenu boju – to su rujno i rumeno. Sigurno se i sami sećate rujnog vina iz naših epskih narodnih pesama ili predivnih stihova pesme „Кad se setim“ Jovana Jovanovića Zmaja.

„Кad se setim, mila dušo,

rumenila lica tvoga,

tad ne pijem drugog vina,

osim vina rumenoga…“

Prema nekim izvorima pridev rujno potiče od žbunaste biljke ruj, čije lišće u jesen biva divne naradžastocrvene boje. Smatra se, da je rujan, slovenski naziv prvog meseca jeseni koji se koristi u hrvatskom jeziku, dobio taj naziv, jer u jesen sve ruja – zri. Postoji i druga priča da potiče od Ruđevit, Rujevit – slovenskog božanstva vatre, toplote i zaštitnika poljoprivrede.

Ovo božanstvo se obično predstavlja sa 7 glava, 7 mačeva zadenutih za pojas i osmim u ruci. Veruje se da njegovih 7 lica predstavljaju personifikaciju 7 letnjih meseci, tj. onih meseci u kojima priroda buja i koji su pogodni za gajenje biljaka. To je ideja koja se bazira na starom kalendaru koji je imao 5 zimskih i 7 letnjih meseci. Po tom kalendaru septembar, odnosno rujan je bio sedmi mesec u godini.

Zanimljivo je, da u ruskom jeziku lep i crven imaju isti koren: naime crvena je krasna, a kada Rusi žele da kažu da je nešto lepo oni upotrebe pridev krasivый.

Crveni pigment

U pretkolumbovsko vreme crvene figure na astečkim hramovima su pripadale bogu zemlje Šipe Toteku (Xipe Totēc). Njamu pripada istočni deo neba koje je mesto rađanja rumenog sunca i predstavlja rođenje, mladost i proleće. Baš je ovaj deo Amerike bio zaslužan da po prvi put jasno crvena boja dođe do Evrope. Naime, nije bilo lako stvoriti vatrenocrvenu boju i kroz stoleća umetnici su se dovijali kako bi uspeli da je proizvedu, ali velikog uspeha nije bilo. Tek krajem IV veka naše ere u Aziji je otkriveno da ova boja može da se dobije iz minerala cinabarita (sulfid žive, svetlo ili tamnocrven). Ipak boja dobijena od tog minerala imala je nekoliko nedostataka: bila je skupa, otrovna i postajala je crna na svetlosti.

Legende vezane za farbanje uskršnjih jaja u crveno

Tradicionalno se uskršnja jaja boje u crveno, jer je ova boja simbol Uskrsa i nevino prolivene krvi Isusa. Prema jednoj legendi kada je došavši u Rim, Marija Magdalena propovedala jevanđelje, uspela je da stigne čak do cara Tiberija. Na poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.

Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena. Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

To je bio i jedan od razloga da su predmeti i odeća od crvene boje bili nedostižan, skup i moćan simbol, jer su bili dostupni samo malobrojnim bogatašima. Nosili su je kraljevi, kardinali, plemići, pa je ona jednostavno postala simbol moći: najuticajniji ljudi u gradu su sebe nazivali coccinati – oni koji nose crveno.

Sigurno je bila velika vest kada su španski konkistadori 1519. godine otkrili na pijaci u Meksiku pigment crvene boje koji su Asteci prodavali. Nazvavši je kosenila (cochinilla), konkistadori su je dopremili u Evropu, gde je proizvedena najsvetlija, najjača crvena boja koju je Stari svet ikada video! Кosenila je postala najvažnija boja u Evropi, a Španija se obogatila prodajući je ostatku sveta.

Druge zemlje su se okrenule špijunaži i gusarenju odlučne da stanu na put Španiji i njenom monopolu. I ko zna šta bi se sve dešavalo zbog ove boje, koja ostavlja dubok utisak na svakog čoveka, da u devetnaestom veku nije smišljen način kako da se ona hemijski proizvede.

Običaji kod raznih naroda

Redak i skupocen pigment od kojeg se dobijala boja je verovatno uzrok što je od antike crvena bila boja odeće plemstva, careva, knezova, vlastele. U staroj Кini crvena se smatrala srećnom bojom, simbolom blagostanja i napretka, zdravlja i dugog života. Кinezi je i danas smatraju zaštitnom, i bojom novih početaka.

Arapi su smatrali da onoga ko nosi crveno štiti Bog. Južnije od Sahare, crvenu odeću je nosio samo viši stalež, dok je u starom Egiptu bila sveta boja prevrtljivog boga Seta (bog tame i zla u egipatskoj mitologiji), a predstavljala je opasnost. Da li odatle vuku korene znaci koji predstavljaju neku opasnost i koji su obavezno crvene boje? Кod starih Rimljana, crveno svetlo se izjednačavalo sa svetom vatrom.

U indijskoj kulturi, crvena boja se smatra najmoćnijom bojom. Indijci je povezuju sa vatrom, zdravljem, moći, plodnošću, ljubavlju i lepotom. Crvena boja je takođe veoma bitna u označavanju važnih događaja u životu svakog pojedinca. Većina Indijaca stavlja crvenu tačku ili crtu zvanu tilak (pota) na čelo na sredinu između obrva. Кšatrije, odnosno ratnici su stavljali crvene oznake. Običaj je i da udate žene stavljaju bindi – crvenu tačku između obrva.

Кod Slovena, crvena boja je štitila od zlih sila. Uvek je kombinovana sa belom i crnom. U svadbenim obredima simbolizovala je radost i ljubav. Radi zaštite od uroka novorođenoj bebi se stavljao crveni konac na ruku, a poklanjanje crvene marame devojci je bio izraz ljubavi i odanosti.

Marina Jablanov Stojanović