Photo by Andrea Piacquadio from Pexels

Šta bi trebao učiniti?

 

Trebao bi gledati one kojima se obraćaš tako da vam se pogledi sretnu na nekoliko trenutaka, ako se to smatra pristojnim tamo gde živiš. Vizuelni kontakt trebaš ostvariti s pojedincima, a ne samo gledati grupu slušatelja.

 

Zašto je to važno?

 

U mnogim sredinama vizuelni se kontakt smatra pokazateljem interesa za osobu kojoj se obraćaš. Osim toga, time pokazuješ da si uveren u ono što govoriš.

OČIMA prenosimo misli i osećanja. U njima se može prepoznati iznenađenje ili strah. Njima se može pokazati sažaljenje ili ljubav. One ponekad mogu odati sumnju ili otkriti tugu.

Jedan je stariji čovek o svojim sunarodnicima koji su mnogo propatili rekao: “Mi govorimo očima.”

 

Drugi mogu stvoriti određeno mišljenje o nama i o onome što kažemo na temelju toga kamo gledamo kad govorimo.

 

U mnogim su sredinama ljudi obično skloni verovati osobi koja ih tokom razgovora prijateljski gleda u oči. Za razliku od toga, mogu sumnjati u iskrenost ili pouzdanost osobe koja gleda u pod ili negde drugde, a ne u onoga s kim razgovara.

Drugde se osoba koja uporno gleda nekoga u oči smatra nepristojnom, agresivnom ili se takvo ponašanje smatra izazivačkim. To je naročito slučaj kad neko razgovara s osobom suprotnog pola, s nadređenom osobom ili nekim drugim ko je na visokom položaju. A u nekim se područjima smatra nepristojnim ako mlađa osoba gleda u oči stariju dok razgovara s njom.

No u područjima gde to nije uvredljivo, dobro je gledati osobu u oči jer se time može istaknuti neku važnu misao. Po tome se može zaključiti da je onaj ko govori uveren u ono što govori.

Zapazi kako je Isus odgovorio svojim učenicima koji su ga iznenađeno upitali: “Ko se ustvari može spasiti?” Biblija kaže: “ Gledajući ih u oči, Isus im je rekao: ‘Ljudima je to nemoguće, ali Bogu je sve moguće’” (Mat. 19:25, 26).

Biblija pokazuje i da je apostol Pavao gledao u svoje slušatelje jer je tačno primećivao njihove reakcije. Jednom je prilikom neki čovek bogalj od rođenja bio prisutan dok je Pavao govorio. U Delima apostolskim 14:9, 10 stoji: “Taj je čovek slušao Pavla kako govori, a on je upro pogled u njega i kad je video da ovaj ima veru da ozdravi, rekao je jakim glasom: ‘Ustani, uspravi se na svoje noge!’”

Predlozi za pripovedanje. Budi ljubazan i srdačan kad se obraćaš ljudima. Ako je to prikladno, pitanjima koja potiču na razmišljanje započni razgovor o temi koja interesuje i tebe i osobu s kojom razgovaraš. Za to vreme pokušaj uspostaviti vizuelni kontakt — ili bar s poštovanjem i prijatno pogledaj osobu u lice. Srdačan osmeh osobe čije oči svedoče o unutrašnjoj radosti veoma je privlačan. Takav izraz lica može nekome puno reći o tome kakva si osoba i pomoći mu da se opusti u razgovoru.

U područjima u kojima se to smatra pristojnim možda ćeš lakše znati šta treba reći budeš li osobu gledao u oči i pratio njene reakcije. Moći ćeš videti da li je ljuta ili je ne zanima previše to o čemu govoriš. Moći ćeš primetiti da li razume o čemu govoriš. Obično ćeš znati je li nestrpljiva. Jasno ćeš videti da li je iskreno zainteresovana. Izraz njenih očiju možda će ti pokazati trebaš li govoriti brže ili sporije, trebaš li je uključiti u razgovor, prekinuti razgovor ili ga možda nastaviti i pokazati joj kako se proučava Biblija.

Bez obzira na to svedočiš li na nekom javnom mestu ili vodiš biblijsku studiju, nastoj s poštovanjem u oči gledati osobu s kojom razgovaraš. Međutim, nemoj zuriti u nju jer joj može biti neugodno. Prirodno i s prijateljskim izrazom lica često pogledaj osobu u oči. U mnogim se zemljama to smatra pokazateljem iskrenog zanimanja. Naravno, kad čitas gledaćeš tekst. No da bi naglasio neku misao, možeš izravno, iako samo na tren, pogledati osobu. Ako s vremena na vreme podigneš pogled, to će ti omogućiti da vidiš njenu reakciju na tekst koji se čita.

Ukoliko ti je zbog sramežljivosti u početku teško nekoga gledati u oči, nemoj odustati. Ako vežbaš, uspećeš ostvariti prirodan vizuelni kontakt, a to će verovatno poboljšati kvalitet tvoje komunikacije s drugima.

Kad iznosiš govor.

Biblija nam kaže da je Isus, pre nego što je započeo Propoved na gori, “podigao svoje oči prema svojim učenicima”. Uči iz njegovog primera. Ako se spremaš izneti govor pred grupom ljudi, pogledaj ih i pre nego što počneš govoriti, napravi stanku od nekoliko sekundi. U mnogim će sredinama to značiti da ćeš pogledati neke od slušatelja. Ova kratka stanka može ti pomoći da svladaš početnu nervozu. Pomoći će slušateljima da se priviknu na stav ili emocije koje tvoje lice otkriva. Osim toga, oni će se za to vreme moći smestiti i pripremiti se za slušanje.

Za vreme govora gledaj slušatelje. Nemoj samo neodređeno gledati grupu. Neka ti cilj bude pogledati neke pojedince. U gotovo svakoj kulturi zapravo se i očekuje da govornik ostvari nekakav vizuelni kontakt sa slušateljima.

Gledati slušatelje ne znači samo pogledom prelaziti s jedne strane na drugu. S poštovanjem pogledaj nekoga od slušatelja i ako je to prikladno, reci celu rečenicu kao da se obraćaš tom pojedincu. Zatim pogledaj nekog drugog i dok ga gledaš reci rečenicu ili dve. No nemoj nikoga gledati toliko dugo da mu bude neugodno i nemoj se koncentrisati samo na nekoliko ljudi u celom slušateljstvu. Nastavi celo vreme gledati slušatelje na ovaj način, ali kad pogledaš nekoga od slušatelja, stvarno mu se obrati i zapazi njegovu reakciju pre nego pogledaš nekog drugog.

Beleške drži na govorničkom pultu, u ruci ili knjizi, tako da ih možeš videti već i kad samo malo spustiš pogled. Ako moraš jako sagnuti glavu da bi pogledao beleške, nećeš imati tako dobar vizuelni kontakt sa slušateljima. Trebaš obratiti pažnju na to koliko često gledaš u beleške i kada to radiš. Ako u beleške gledaš u trenutku kad izričeš ključnu misao govora, ne samo da nećeš videti reakciju slušatelja nego će i tvoje izlaganje donekle izgubiti snagu. Slično tome, ako stalno gledaš u beleške, nećeš moći ostvariti vizuelni kontakt sa slušateljima.

Kad nekome baciš lopticu, gledaš hoće li je ta osoba uhvatiti. Svaka misao govora nalikuje “loptici” koju bacaš slušateljima. Njihova reakcija — klimanje glavom, smešak, pažljivo slušanje — može pokazati jesu li je “uhvatili”. Dobar vizualni kontakt pomoći će ti da budeš siguran “hvataju” li slušatelji tvoje misli.

Da li bi kad u skupštini čitaš neki tekst trebao pokušati gledati slušatelje?

Ako te slušatelji prate citajuci knjigu, većina njih neće ni znati gledaš li ih ili ne. No pogled na slušatelje pomoći će ti da oživiš čitanje jer ćeš stalno imati na umu njihovu reakciju. A onim slušateljima koji ne koriste knjigu i čije misli možda lutaju, vizualni kontakt s govornikom može pomoći da se ponovno koncentriraju na ono što se čita. Dakako, pogled ćeš moći dignuti samo nakratko, ali pritom trebaš paziti da ne zapneš u čitanju. Da bi to uspeo, najbolje je da knjigu držiš u ruci, da glavu držiš uspravno, a ne da ti brada bude spuštena.

Starešine ponekad na kongresima trebaju izneti već gotovo predavanje. Da bi takvo izlaganje bilo delotvorno, potrebno je iskustvo, pažljiva priprema i mnogo vežbe. Naravno, kad čitaš gotovo predavanje nećeš moći toliko često gledati slušatelje. No ako se govornik dobro pripremi, moći će s vremena na vreme pogledati slušatelje, a da se ne izgubi u čitanju. To će mu pomoći da zadrži pažnju slušatelja i da im pomogne izvući još veću korist iz važne duhovne pouke.

ŠTA TREBA ZAPAMTITI?

Budi prirodan, srdačan, iskreno zainteresovan za one kojima se obraćaš.

Dok čitaš, tekst drži u ruci, a bradu drži uzdignuto tako da trebaš pomaknuti samo oči, a ne glavu, ako želiš videti tekst.

govor tela

Komentariši