Pa umetnos’ uvećanih malih stvari.
Čarape koje zapravo ne služe ničemu, a opet ih nosimo.
Pa ovo ni dlake ne može da sakrije, ni od vetra da zaštiti, ni da utopli.
Čemu onda služe?
Služe da pod rukom bude glatko, klizavo. Da izaziva nemire ljudima koji vole te fine stvari.
Služe da noga lagano sklizne u cipelu i da se nerviraš kad pukne žica…
Ali imaju onaj miris, miris čarapa, miris ne znam kako da ga definišem … najlona. Ne. Miris lastiša pomešanog sa finim notama nečije kože.
Čarape, najlonke, imaju tragove požude na sebi. Svake. (i vaše koje ovo čitate i ne verujete)
Prodjete u njima i ponesete desetine pogleda.
Nema komentara