Pričam sa drugaricom i ona sva onako usplahirena kaže:
-Našla sam dečka jeeeeeee!
-Ko ga je izgubio?-pitam ja onako u šali.
-Ćuti. Da vidiš ovo šta mi se dešava sa njim. Dodje ujutro kod mene. Ako ne donese doručak on ga spremi. Popijemo kafu. Onako… dobro se kresnemo. Onda me izmasira i spremi se i ode. Dodje opet tako predveče, spremi večeru, servira je. Posle opere tanjire. Ma sve sredi. I onda popijemo vino uz neku romantiku i naravno opet se kresnemo dva-tri puta. I onda on ode (doduše nevoljno i umorno)… i tako jbte zadnjih mesec dana.
– Daj lažeš me sad? – pitam je onako pomalo nepoverljivo i osećam nalet ljubomore.
– Neeeeee… Svega mi na svetu. Ma sjajan je. Dok mi ne dosadi. – kaže ona onako iskreno.
– Aliiiiii ja takvog čitav život tražim. Kako si ga našla!?
– Samo sam se opustila i bila ono što jesam.
– Ne sviraj kurcu sad. Šta ti to nisi bila!?
– Nisam bila devojka/žena tipu već krpa, majka i sluškinja.
– Koliko ja znam, muškarci ožene poslušne i služavke. A vas što ništa ne radite brzo ostave. – mudram ja kao nešto.
– Aaaaa… ne važi više ono da put do muškarčevog srca vodi preko stomaka. Daš mu pi*ke više puta i on je gotov. Ne vidi više ni prst pred nosem. I naravno onda možeš sa njim kako hoćeš.
– Mani me vaginalne manipulacije. Kad te taj ostavi pošalji ga meni. Si čula?!?
– Dobićeš kurac! – reče i ode.
Evo… još razmišljam o toj retkoj vrsti žena koje mogu više puta. Pa one tako lako nadju te vredne muškarce. Mi što možemo jednom na mesečnom nivou idemo u teretanu.
Nema komentara