Istina je, kada je reč o pronalaženju “savršenog muškarca” ili “savršene žene” ili “savršenog odnosa”, putovanje počinje otpuštanjem fantazije o “savršenom”! U stvarnom svetu ne volite i ne cenite neke ljude zato što su savršeni, volite i cenite ih uprkos činjenici da nisu. Isto tako, vaš cilj ne bi trebalo da bude stvaranje savršenog života, već življenje nesavršenog života u radikalnom čuđenju.
Jutros, uz kafu, jedna od mojih dobrih prijateljica žalila mi se zbog svih svojih neuspelih pokušaja da pronađe savršenog muškarca. Iako je njena priča bila o njenim jedinstvenim ličnim iskustvima, nisam mogao da se otmem utisku da sam tu istu priču već čuo, ispričanu u potpuno drugačijim okolnostima, stotinu puta ranije.
To je srceparajuća priča o beskrajnoj potrazi za savršenstvom…
Savršena žena
Jednom davno, inteligentna, privlačna, samostalna žena u svojim srednjim tridesetim godinama odlučila je da želi da se smiri i pronađe muža. I tako je krenula u potragu za savršenim muškarcem.
Upoznala ga je u Njujorku, u baru luksuznog hotelskog lobija. Bio je zgodan i otmen. Zapravo, nije mogla da skine pogled s njega. Intrigirao ju je – njegove jagodice, vilica, glas i njegove tople, snažne ruke. Ali posle kratkog vremena, raskinula je s njim. „Jednostavno nismo delili ista verska uverenja“, rekla je. I nastavila je dalje.
Ponovo ga je upoznala u Ostinu, nekoliko meseci kasnije. Ovaj put bio je preduzetnik, vlasnik male i uspešne izdavačke kuće koja je pomagala lokalnim muzičarima da zakazuju nastupe i promovišu svoju muziku. Tokom nezaboravne večeri saznala je da ne samo da dele ista verska uverenja, već je umeo da je nasmeje satima. „Ali fizički me jednostavno nije privukao“, rekla je. I nastavila je dalje.
Ponovo ga je srela u Majamiju, u kafiću na plaži. Bio je lekar sportske medicine u timu Majami Dolfinsa, ali je lako mogao biti i model donjeg veša za Calvin Klein. U jednom trenutku bila je sigurna da je on taj! I svi njeni prijatelji su ga obožavali. „On je savršen ulov“, govorili su joj. „Ali nismo pripadali istim društvenim krugovima, a njegov posao je zahtevao previše vremena i pažnje“, rekla je. Tako je i to završilo, i nastavila je dalje.
Na kraju, na jednoj poslovnoj konferenciji u San Dijegu, upoznala je savršenog muškarca. Imao je sve kvalitete koje je tražila: inteligentan, zgodan, duhovan, iz sličnih društvenih krugova, sa snažnom emocionalnom i fizičkom vezom – apsolutno savršen! Bila je spremna da s njim provede ceo život. „Ali nažalost, on je tražio savršenu ženu“, rekla je.
Sve čemu smo se ikada nadali
Kao ljudska bića često jurimo za hipotetičkim, statičnim stanjem savršenstva. To radimo dok tražimo savršenu kuću, posao, prijatelja ili partnera. Problem je, naravno, u tome što savršenstvo ne postoji u statičnom obliku. Jer život je stalno putovanje, stalno se razvija i menja. Ono što je danas ovde, sutra nije isto.
Ta savršena kuća, posao, prijatelj ili ljubavnik na kraju će se pretvoriti u nesavršenstvo. Dakle, najbliže savršenstvu što možemo da dođemo jeste iskustvo – trenutak urezan u sećanju – koji se nikada ne razvija i ne raste. A to zapravo nije ono što želimo. Mi želimo nešto stvarno! A ono što je stvarno nikada neće biti savršeno. Ali ako smo spremni da na tome radimo i da se otvorimo, to može postati sve čemu smo se ikada nadali.
Taj nesavršeni muškarac (ili žena)
Istina je, kada je reč o pronalaženju “savršenog muškarca” ili “savršene žene” ili “savršenog odnosa”, putovanje počinje otpuštanjem fantazije o “savršenom”! U stvarnom svetu ne volite i ne cenite ljude zato što su savršeni, volite i cenite ih uprkos tome što nisu. Isto tako, vaš cilj ne bi trebalo da bude stvaranje savršenog života, već življenje nesavršenog života u radikalnom čuđenju.
A kada je intimna veza problematična, to nije znak da radite nešto pogrešno. Intimni odnosi su složeni i često su najteži baš onda kada sve radite kako treba – kada ulažete vreme, vodite teške razgovore, pravite kompromise i podnosite svakodnevne žrtve.
Odupiranje teškim trenucima – stvarnim trenucima – i gledanje na njih kao na dokaz da nešto nije u redu ili da ste s pogrešnom osobom, samo otežava stvari. Suprotno tome, gledanje na poteškoće u vezama kao na normalne i potrebne pruža vama i vašem partneru najbolje šanse da zajedno rastete na duže staze.
Opet, ne postoji “savršenstvo”. Reći da neko čeka čitav život svoju savršenu srodnu dušu je paradoks. Ljudi se na kraju umore od čekanja, pa pruže sebi drugu šansu s nekim, i uz ljubav, kompromis i posvećenost postaju jedno drugome srodne duše – a za to je potreban gotovo ceo život da se izgradi.
Taj koncept odnosi se na gotovo sve u životu. Uz malo strpljenja i otvorenog uma, vremenom se nesavršena kuća pretvara u topao dom. Nesavršeni posao prerasta u uspešnu karijeru. Nesavršeni prijatelj postaje sigurno rame za oslonac. I… taj nesavršeni muškarac ili žena postaje “savršeni” doživotni saputnik.
Marc Chernoff
Nema komentara