Kada misliš da sama ne možeš. Kada si sigurna da nikome više nećeš biti potrebna. Kada sumnjaš u svoju u ženstvenost i privlačnosti. Kada misliš da su svi okolo u vezi, a samo ti si sama.
Kada je tvoja seksualnost uništena od prethodne veze, kada se bojiš da pokažeš svoje telo. I sama više ne želiš da ga gledaš.
Kada misliš da više nikada nikoga nećeš sresti. Kada si zaboravila kako miriše muškarac. Kada mnogo meseci ili godina nisi osetila nežnost i toplotu bliskog tela pored.
Kada nemaš sa kim da podeliš nešto i požališ se. Kada te niko ne štiti i ne ukazuje izlaz. Kada nema nikoga da te podrži i da ukloni bar deo odgovornosti koja te pribija za zemlju. Kada te tuga i očaj čine petnaest godina starijom. Kada si skoro poverovala da ljubav se više neće dogoditi i nagovaraš sebe da pristaneš na odnos bez obaveza.
Kada ti se sve ovo dogodi, počinješ da živiš. Sama. Za sebe. Zahvaljujući sebi.
Kada otpustiš želju da budeš sa nekim, postaćeš slobodna. Počećeš da primećuješ da je svet više nego što si videla ranije. Počećeš da osećaš ljubav u sebi i oko sebe. Ne zato što te voli neko konkretno, već zato što živiš. Svet ti je dao mogućnost da se inkarniraš, ispoljio najveću ljubav, na koju je sposoban.
Otvorivši svoje srce i lečeći ga od rana, shvatićeš da muškarci žele ljubav isto tako kao i žene, i njih takođe plaši usamljenost. Tada prestaješ da se plašiš.
Naučićeš da vidiš više, čuješ dublje, osećaš finije. Naučićeš da istinski veruješ mudrosti Univerzuma i ne držiš se za to što odlazi. Shvatićeš da je život kao reka: isplivaćeš ako se opustiš i prestaneš da paničiš.
Verovaćeš da će uvek biti nešto drugo, samo treba da prestaneš da se držiš za prošlost i poznato. Poželećeš da se oslobodiš nametnutih stereotipa i očekivanja drugih. Naučićeš da živiš sa tokom i da prihvataš tok. Naučićeš se poniznosti.
Kada postaneš svoja, više nećeš biti sama.
Autor: Lilija Ahremčik
Nema komentara