Kada ljudi govore o izmenjenim stanjima svesti, obično misle na ona koja se javljaju pod dejstvom halucinogenih droga. Medjutim, u ova stanja se može dospeti i na druge načine. Malo je poznato da ljudski mozak proizvodi jednu od najjačih halucinogenih droga, dimetiltriptamin ili DMT (poznat i kao “molekul duše”).
Terence McKenna, etnobotaničar koji je eksperimentisao sa ovom drogom 40 godina kaže da mu je “DMT omogućio sa shvatim sebe, jezik, multidimenzionalnost vremena i prsotora”. “Ova iskustva se ne mogu izraziti primitivnim sredstvima kakav je ljudski jezik”, kaže od dalje u svojoj knjizi Archaic Revival. Mnogi misle da je funkcija DMT u ljudskom mozgu da omogući snove, a neki istraživači ga povezuju sa senzacijama koje se javljaju u toku miranja (o čemu sam već pisao u prethodnim postovima).
Postoje ozbiljni dokazi da DMT igra ulogu u zaštiti mozga od različitih štetnih agenasa (npr. kod moždanog udara). Mozak aktivno transportuje DMT u neurone, mnogo brže nego bilo koju drugu materiju u organizmu. Dr. Rick Strassman, sa Univerziteta Stanford, izučava godinama DMT. U svojoj knjizi, DMT: The Spirit Molecule, on piše da se DMT “javlja u svim biljnim i životinjskim vrstama, uključujući niže vrste npr. budji”. Ovo je razlog za njegovu pojavu u pečuraka, iz kojih se dobija kao droga. Kakva je svrha postojanja ovog molekula u svih životinja i biljaka je potpuno nejasno.
Mozak dakle ima mehanizam da izazove promene stanja svesti, pod uticajem odredjenih aktivnosti. Meditacija, joga, autohipnoza su tipični primeri gde se mogu izazvati halucinacije ili izmenjena stanja svesti bez upotrebe psihoaktivnih supstanci.
Dr. Bruce Greyson, Professor Emeritus psihijatrije i neurobihejvioralnih nauka sa Univerziteta u Virdžiniji, otac senzacija koje se javljaju u stanjima bliske smrti, zahtevao je pre nekoliko godina od Ujedinjenih Nacija da se posveti proučavanju ovih feniomena, koja su u domenu graničnih oblasti nauke.
Jedno od neobičnih proučavanja u novije vreme dolazi iz Italije. Psiholog Giovanni Caputo, sa univerziteta u Urbinu je otkrio kako može izazvati promenjena stanja svesti samo gledanjem u oči druge osobe. U radu objavljenom u časopisu Psychiatry Research (izvoni rad) on je efekat sličan halucinacijama postigao tako što je zahtevao od 20 dobrovoljaca da zure intenzivno u oči druge osobe 10 minuta. Oni su imali efekte napuštanja tela, kakva se javljaju kod meditacije ili korišćenja psihoaktivnih supstanci. Druga grupa je zurila u zid, ali oni nisu imali nikakve promene stanja svesti.
U komentaru ovg eksperimenta za British Psychological Society’s Research Digest, Christian Jarrett je napisao, “Dobrovoljci u grupi koja je zurila u oči druge osobe su opisivali svoje senzacije na sledeći način. Oko 90% je videlo potpuno izboličeno lice partnera u koga su gledali, 75% je videlo monstrume, a 50% delove sopstvenog lica”. Ova vrsta snezacija je identična onima koje se javljaju kod uzimanja DMT (vide se insekti, monstrumi, vanzemaljci itd).
Sličan efekat može se postići, ali teže i manje intenzivno, ako zurite u sopstvene oči u ogledalu tokom 10 minuta. Najčešće videćete (probano) potpunu distorziju lica. Španci ovo nazivaju “lizem Satane” (u nama?). Slična vežba se preporučuje partnerima koji žele da dostignu trantrični seks, intenzivnim gledanjem u oči partnera duže vremena. Ovo se naziva gledanjem duše.
Kako nauka objašnjava ovaj fenomen?
Filozof prirode Erasmus Darwin, deda Charles Darwin je krajem XVIII veka opisao da ako intenzivno gledate jednu tačku crvene boje, posle izvesnog perioda boja počinje da se gubi, da bi na kraju tačka potpuno nestala, iako oko i dalje gleda u nju. Švajcarski filizof Ignaz Paul Vital Troxler lje potvrdio ova zapažanja korišćenjem različitih obojenih pračića tkanine na zidu, pa se ovaj fenomen danas opisuje kao Troxlerog nestajanje.
Misli se da se u osnovi fenomena nalazi neuralna adaptacija, mehanizam koji neuroni prestaju da reaguju na kontinuiranu stimulaciju. Eksperimenti kogniivnog naučnika Daniela Simonsa (autor knjige The Invisible Gorilla) sa Univerziteta u Ilinoisu su pokzali da ako se fokusirate na jednu tačku na fotografiji, uskoro čitava fotografija bledi. Ovaj efekat je iskoristio Claude Monet kada je 1872, naslikao čuvenu sliku Ipresije, Izlazak Sunca, po kojoj je pokret impresionizma dobio svoje ime. On je koristio boje istog intenziteta osvetljenja, ali razaličitih tonova da dobije efekat pulsirajućeg Sunca.
Predmeti koji su istog nivoa osvetljenja lakše izazivaju Troxlerov efekat. Neurooftalmolozi Avinoam B. Safran i Theodor Landis iz bolnice u Ženevi su utvrdili da ako se pogled fiksira na mornara na slici, sunčani disk postepeno nestaje, utapajući se u nebo.
Sve ovo medjutim, ne može da objasni zašto je efekat najjači kada se gleda u oči druge osobe.
Naime, postoji mnogo dublja veza izmedju dve osobe, kada se gladju u oči od čisto otpičkog fenomena. U Japanu je nedavno obavljen zanimljiv eksperiment. Pokazano je direktan pogled oči u oči angažuje isti mentalni kapacitet, kao onaj koji je potreba za obavljanje kompleksnih mentalnih zadataka. Dugo gledanje direktno u oči iscpljuje mentalne sposobnosti osobe (poznata je dečja igra “ko će pre da trepne”, koja zahteva visok nivo mentalne koncentracije i snage). U ovom eksperimentu ispitanici su gledali lice druge osobe u oči, dok su rešavali verbalne zadatke. Na primer, kada im je zadata reč mleko, oni su trebali da odgovore piti. Kako su reči postajale zahtevnije, sa nekoliko mogućih odgovora, oni koji su gledali fokusirano u oči osobe na slici su davali pogrešne odgovore.
Dakle, gledanje u oči drugog čoveka ometa naše kognitivne sposobnosti. Zato ljudi, kada se fokusiraju na neki problem, gledaju često u daljinu ili zid. Zanimljivo, gledanje je aktiviralo i delove mozga odgovorne za emocije, npr. amigdalu.
Oči su jedinstven organ u ljudskom telu, koji najsporije stari (ima najviše nivoe telomeraze, enzima koji popravlja oštećenu DNK). Ali, oči nisu samo prijemnici fotona (svetlosti).
Jedno novo istraživanje objavljeno u Journal of Brain Research 2011 je pokazalo da oči sisara imaju sposobnost da emituju ultraslabe emisije fotona. Narod nije bez razloga nazvao oči ogledalom duše. Fotoni prenose informacije (izražunato je da svaki foton nosi oko 10 bita informacije), iz oka jedne osobe u oko druge osobe. Gledanjem u oči druge osobe mi izmenjujemo informacije neverbalnim putem.
Dakle gledajem u oči druge osobe mi stupamo u mentalni kontakt sa njom (zato su osobe koje izbegavaju da gledaju druge osobe u oči sklone psihičkim poremeajima).
Dr Branimir Nestorović
Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Nema komentara