KLASIFIKACIJA ORGAZMA – Pojam orgazma

Diskutujući shvatanje seksualnosti u razičitim teorijskim sistemima, dolazimo do ključnog, ali nejasno definisanog termina orgazam, kao vrhunca seksualnog doživljaja. Postavlja se pitanje da li su svi opisani orgazmi isti? Čini nam se da su razlike među njima toliko drastične da zahtevaju uvođenje novih termina. Ustvari, reč orgazam opisuje jednu vrlo široku lepezu doživljaja sa vrlo finim i iznijansiranim razlikama. I u doživljaju orgazma jednog čoveka obično ima velikih razlika, a opisi velikog broja ljudi samo povećavaju tu raznovrsnost. Kako da se snađemo u ovom mnoštvu? Razmišljajući o važnosti opažanja ovih ne malih razlika, predlažem sledeću klasifikaciju:

1. PRIMITIVAN orgazam bi označavao prosto pražnjenje. Čovek je u kontaktu sa instiktima i prirodnim silama, a opseg svesti je sužen.

2. NEZRELI orgazam karakteriše usredsređenost na sebe, a zanemarivanje ljudskosti partnera i postavljanje prema partneru kao prema objektu koji treba samo da zadovolji potrebe. Tu se često na rafiniran način inteligencija stavlja u službu manipulacije. Veliki deo psiholoških sadržaja je potisnut u nesvesno a onda projektovan na partnera. Zadovoljstvo je obično limitirano i ide do potpune blokade.

3. ZREO orgazam donosi mnogo više zadovoljstva. Pored pražnjenja donosi osećanje ostvarenosti, ljubavi, prihvatanja i ispunjenja. Tok energije se uspostavlja u celom telu i razmenjuje se nežnost i ljubav sa partnerom. Obično traje nekoliko sekundi. Mogli bi smo da ga definišemo kao sposobnost prepuštanja toku životne energije bez ikakvih kočnica, sposobnost potpunog pražnjenja celokupnog zajaženog seksualnog nadražaja kroz nevoljno prijatno grčenje tela, što nas ostavlja sa subjektivnim osećanjem veće ljubavi i otvorenosti prema partneru i potpunog ispunjenja.

4. EKSTATIČAN orgazam bi označavao skalu iskustava orgazma koja nas prema teoriji spektra svesti čeka u daljoj evoluciji a koji sada doživljavaju poneki ljudi. Oni ga obično opisuju jezikom metafora kojim ćemo se i mi služiti. Ekstaza bi bila najintenzivnije, najlepše i najdivnije pozitivno psihološko iskustvo koje čovek može da doživi. Ljubavnici se odnose jedno prema drugom sa velikom ljubavlju, obožavanjem i potpunim prihvatanjem međusobne ljudskosti. Ekstatični orgazam traje više minuta ili sati. Ekstazu karakteriše transcedencija i dolazak na viši nivo svesti. Između ljubavnika se uspostavlja pun energetski tok i spajaju se na svim nivoima što ih otvara ka sledećem stupnju – realnosti Univerzalnog.

5. NEDUALNI orgazam bi označavao stanje Jedinstva sa svim što postoji, dostizanje Apsoluta, nivoa Duha. Metaforično rečeno, to je vođenje ljubavi sa celim Univerzumom. (vidi graf 0 u uvodu).

 

POKUŠAJI DEFINISANJA ORGAZMA

 

Ipak, i pored opisanih razlika, izgleda da za sve orgazme postoji i jedna sličnost. Zato i možemo reći da je priroda orgazma paradoksalna. U doživljavanju svih nivoa orgazma postoji i jedan zajednički elemenat. Mislim da moramo biti jako oprezni prilikom definisanja tog zajedničkig elementa. Ne verujem da se, za sada, može objektivno definisati ili meriti. Možemo samo pokušati da ga metaforično opišemo navodeći subjektivne doživljaje kao što su osećanje celovitosti, trenutak bezvremenosti, naziranje savršenstva, otvaranje vrata ka univerzalnoj svesti, tajna kreacije života, mala smrt, sećanje na budućnost, itd. Za sada možemo samo pretpostavljati da li je ili nije sasvim jednak za sve ljude na različitim stupnjevima razvoja ili trenutnim nivoima svesti.

Već je mnogo izvesnije da različite karakterne strukture na taj elemenat reaguju različito. Neki ne mogu da ga podnesu, neki reaguju impulsivno ili agresivno, neki tugom ili strahom, a neki pak radošću. Takođe je izvesnije da ljudi na različitim nivoima svesti imaju drugačije doživljaje i subjektivne iskaze, a i ponašanje čije se pojedine reakcije mogu meriti, na čemu i baziram predlog klasifikacije orgazma. Taj zajednički element je Rajh pokušavao da definiše i meri u skladu sa pojmovnim aparatom i mernim instrumentima vremena u kome je živeo. On definiše orgastičku potenciju kao: „sposobnost prepuštanja toku životne energije bez ikakvih kočnica, sposobnost potpunog pražnjenja celokupnog zajaženog seksualnog nadražaja kroz nevoljno prijatno grčenje tela”.

Posle Rajha, orgazam su pokušavali da definišu i drugi istraživači: Hamilton (1929.) vrši istraživanja u Americi i definiše: „Reč orgazam označava spazmodično, visoko zadovoljavajuće osećanje sa kojim se sekusalni akt završava i kod žene i kod muškarca.” Kinsi (1948.) posle nekoliko hiljada intervjua, definiše muški orgazam kao: „…serija postepenih fizioloških promena, razvoja ritmičkih pokreta tela… praćeno iznenadnim olakšanjem sa konvulzijama i ritmičkim analnim kontrakcijama.”

Nešto drukčije, Masters i Džonson definišu muški orgazam kao proces od dva stadijuma. U prvom stadijumu je karakteristično osećanje ejakulativne neophodnosti, ili osećanje da ejakulacija dolazi koje za 2 – 3 sekunde preraste u saznanje da se taj proces ne može zaustaviti, odložiti ili na neki drugi način kontrolisati. U drugom stadijumu seme kreće kroz uretru ka napolje. Za vreme ovog stadijuma muškarac subjektivno prolazi kroz dve faze: u prvoj kontrakcija mišića izazivaju senzacije grčenja, a u drugoj se registruje količina izbačene seminalne plazme.

Masters i Džonson su ženski orgazam opisali kao „kratku epizodu fizičkog oslobađanja”, ali su takođe primetili ređu reakciju kod pojedinih žena koju su nazvali „status orgazmus”, koji karakterišu ili „serije brzih ponavljajućih orgazmičkih iskustava između kojih se ne opaža razmak ili jedna dugačka orgazmička epizoda… Status orgazmus može trajati od 20 do više od 60 sekundi.” Skorašnja definicija Bankrofta opisuje orgazam kao kompleksni duševno – telesni proces koji uključuje interakcije multiplih promema u genitalijama, mišićima, srcu i respiratornom sistemu, sa pratećim fizičkim senzacijama i promenama svesti. Neke škole dokazuju da je orgazam uglavnom mentalni fenomen, električno pražnjenje mozga. Za njih je samo mozak ključan, a ostali delovi tela nemaju značaja. Svoje stanovište potkrepljuju činjenicom da je u snu moguće doživeti orgazam.

Brauer (1990.) zaključuje da sve definicije imaju zajedničku neizgovorenu pretpostavku da je orgazam fiksiran i nepomerljiv, prirodni događaj koji ne mutira. „Uprkos stalno rastućem znanju o fizičkim reakcijama, suština prirode orgazma još uvek ostaje više misteriozna nego shvaćena i razumljiva.” Znači, i pored niza pokušaja proučavanja i merenja, ispostavlja se da je orgazam nemoguće definisati u potpunosti. Ja slutim da je taj zajednički element kontakt sa jedinom realnošću koja postoji – nivoom univerzalnog. Izgleda da za taj kontakt razvojem svog psihičkog i fizičkog sistema još nismo spremni i da zato reagujemo na različite odbrambene načine. Naravno, dokazivanje ove pretpostavke je povezano sa velikim teškoćama. Zato mislim da je definisanje različitih nivoa orgazma najviše što za sada možemo uraditi.

Nije poznata ni suština električne energije, uostalom, a ona nam umnogom ulepšava i olakšava život. Što se tiče seksualnosti i orgazma, mi smo, uglavnom, na nivou primitivne parne mašine. A mogli bi smo, kao što retki ljudi uspevaju, da probudimo sunce u nama. Pa, onda, krenimo! Kao što smo već istakli, pored nepostojanja ideje da je to uopšte moguće, najveća prepreka ka putu su nam neosvešćena osećanja i zato se u sledećem poglavlju vraćamo na razvoj te baze sa koje možemo ići sigurnije dalje od stadijuma na kome smo.

SPEKTAR ORGAZMA

Posle svih ovih razmatranja smatram da bismo mogli da našu klasifikaciju orgazma opišemo detaljnije i proširimo novim podkategorijama. Proučavajući opise orgazma u raznim duhovnim i psihološkim tradicijama, u opisima klijenata, naših prijatelja i ljudi koje srećemo, postalo nam je očigledno da se ti orgazmi drastično razlikuju. Izneli smo hipotezu da reč orgazam opisuje jednu vrlo široku lepezu doživljaja sa vrlo finim i iznijansiranim razlikama. U skadu sa tim smo predložili uvođenje novih termina za različite kategorije orgazma.

Opštu kategoriju orgazma bismo shvatili kao zadovoljavajući vrhunac seksualnog doživljavanja u tom trenutku, čije karakteristike zavise od trenutnog nivoa svesti. Ipak ne treba zaboraviti da svi orgazmi imaju zajedničku suštinu. Od našeg stupnja svesti zavisi koliko je dugo i sa kakvim iskrivljenjima možemo podneti. Otuda razlike i klasifikacije.

1. PRIMITIVAN ORGAZAM

Primitivan orgazam karakteriše ranu fazu razvitka čovečanstva i nivo svesti blizak životinjskom. Svest je fokusirana na brutalno pražnjenje, kako bi Rajh rekao, uriniranje u ženu, i ne mora postojati osećaj ljubavi prema partneru. Zadovoljstvo je dosta malo i više liči na olakšavanje i istresanje. U slučaju muškarca, to je tucanje, a ne činjenje žene srećnom. Primitivni orgazam karakteriše neselektivno prepuštanje svakom partneru, požuda usmerena samo ka zadovoljenju seksualnog instinkta i pažnja usmerena samo na seksualne organe. Za ženu je to rupa koja traži čep. Za vreme primitivnog orgazma opseg svesti je sužen.

Psihodinamika takvih osoba je obično nerazvijena i siromašna. Pražnjenje je konvulzivno i ostavlja subjektivan utisak ispražnjenosti i olakšanosti. Traje oko 3-6 sekundi. Što se tiče tipa kontrakcija, dominiraju brze stežuće kontrakcije kod žene, a kod muškarca imamo fazu emisije od 3-4 sec. i kontrakcije u toku nekoliko sekundi. Dalji nivoi orgazma će se odnositi na profinjavanje te životinje u nama, sa kojom niti smemo potpuno izgubiti kontakt, niti joj potpuno povlađivati. Ako izgubimo kontakt sa tom primitivnom bazom, dolazi do impotencije ili frigidnosti, a ako se samo životinja ispoljava, dolazi do raznih perverzija. Rajh je opisao najdrastičnija izvitoperavanja u vidu pornografije, fašizma, emocionalne kuge i uništenja života.

2. NEZRELI ORGAZAM

Nezreli orgazam je retko potpun, a uživanje je obično malo. Karakteriše ga oštra neusklađenost impulsa. Libidinozni i reaktivni impuls nisu fuzionisani, tako da na primer, u slučaju perverzije, jedna forma impulsa preovladava, dok je druga odeljena i dominira u odvojenom delu života. Svesni identitet je sužen samo na prihvatljivu sliku sebe, a ostalo je potisnuto u nesvesno. Veliki broj potisnutih osećanja se onda mehanizmom projekcije pripisuje drugim ljudima, npr.: seksualna privlačnost, odbacivanje, uzbuđenje, poniženje, naklonost itd. Kao što nam dela psihoanalitičara pokazuju, ta zbrka je naročito velika u oblasti seksualnosti. Mislim da široku kategoriju nezrelog orgazma možemo podeliti na:

1. narcisoidni orgazam koga često prati osećanje omnipotencije i ubeđenje „Ja sam centar sveta. Sve je deo mene”

2. perverzije – parafilije

3. blokirani orgazam (frigidnost i impotencija)

U slučaju frigidnosti ili impotencije, zbog blokiranja nekog osećanja kao što su bes, bol, strah i slično, energija se kanališe ka razrešenju unutrašnjeg konflikta, putevi pražnjenja su privremeno zatvoreni, što najčešće rezultira nedostatkom orgazma. Tek širenjem svesti kroz veće prihvatanje sebe i drugih, putevi pražnjenja se u nekim slučajevima ponovo otvaraju.

U kategoriji nezrelog orgazma, ako postoji, pražnjenje je limitirano samo na jedan do tela i ne donosi osećanje potpunog zadovoljstva. Partner se zloupotrebljava kao objekat, često na veoma rafinirane i sadističke načine u kojima se inteligencija stavlja u službu manipulacije. Ako razmišljamo o kategorijama psihoze i neuroze, klinička praksa obično pokazuje da psihoze uglavnom doživljavaju obično pražnjenje, bez zadovoljstva, a ponekad narcisoidni preplavljujući orgazam, dok neke retke forme psihoza doživljavaju perverzni orgazam. Neuroze se obično ograničavaju na perverzije i na blokirani orgazam.

Međutim, verovatno je da postoje i izuzetci koji otvaraju polje istraživanju. Široku kategoriju perverzija bismo mogli da podelimo na grupu koja inklinira ka psihotičnom rascepu ili narcisoidnim perplavljivanjima, i na gornju grupu u odnosu na našu krivulju, koju bi karakterisala tipična neurotična stanja, otuđenje i zloupotreba partnera kao objekta. Nezreli orgazam traje otprilike od 6 do 0 sekundi. Kontrakcije su brze, stežuće i plitke. Zadovoljstvo se obično oseća samo u genitalnoj zoni, a ne u celom telu. U slučaju blokiranig orgazma, kontrakcija nema. Da bih bila jasnija, pokušaću ovo postavljanje prema partneru kao prema subjektu ili objektu da objasnim u skladu sa učenjem filozofa Bubera.

U slučaju odnosa kao prema zloupotrebljavanom objektu, reč je u stvari o odnosu JA-JA, to jest ja se odnosi prema svojoj projekciji, a ne prema stvarnom i realnom čoveku. Tek u zrelom odnosu i zrelom orgazmu se uspostavlja odnos JA-TI gde se partner prihvata kao realna i odvojena osoba sa svojim karakteristikama. Ovde nećemo toliko govoriti o perverzijama čije opise možemo naći u svakom udžbeniku psihijatrije, nego ćemo klasifikovati neka nezrela stanja seksualnosti i njenog izvitoperavanja u perverzije na kojim nažalost veliki broj ljudi ostaje celog života, i koja su toliko česta da ih smatramo prosečnim a time i normalnim stanjima.

Ustvari, to su perverzna zastranjivanja od prirodne spontane i radosne ljubavi među ljudima. Zastranjivanje od punog kontakta i bliskosti. Te perverzije ćemo opisati onako kao se najčešće javljaju među muškarcima i ženama.

Za muškarce:

1. dokazivanje muškosti i sopstvene vrednosti putem obaranja svega što nosi suknju.

2. seks kao oblik mastrubacije u kome je vagina nadoknada šake.

3. muškarac laska sebi i boluje od iluzije da je dobar ljubavnik (božji dar ženama) i pokušava da to po svaku cenu dokaže.

4. muči ga osećanje manje vrednosti i ubeđen je da sve žene čeznu za „velikim“ (uvek većim od njegovog).

5. nespretan je jer nije učio i ne pita, i ne pokušava da nauči, i time ostaje neiskusan, da bi na kraju ostao delimično ili sasvim impotentan.

6. prezire žene i želi samo da ih ponizi sa seksom.

7. osetljiv i poetski nadahnut mukarac može sve da pokvari voljenjem koje je tako duboko ozbiljno i značajno da podseća više na pogrebnu svečanost nego na opušteni čin žive radosti itd.

Za žene:

1. sramežljivost i ustezanje; blokira se tok energije i prepuštanja.

2. osećanje krivice i kajanja da radi nešto što ne bi smela.

3. plaši se trudnoće i ne usuđuje se da traži upotrebu zaštite.

4. ako se predaje seksualnom činu racionalno i seks joj je više u glavi nego među nogama.

5. polni akt je za nju samo traženje orgazma (bezuspešno lečenje psihičke praznine koju ne može da popuni ni jedan muškarac, a sa muškarcem nije u stanju da uspostavi stvarni kontakt).

6. seks je za ženu oblik robne razmene (dokaz ljubavi, nagrada za pažnju, mito, romantični doživljaj, radoznalost, traženje garancija za svoju privlačnost i sl.).

7. strah pred odbijanjem (boji se da će je muškarac iskoristiti, zlouotrebiti, odbaciti i time poniziti); zbog tog straha ne ulazi u odnos, a ako uđe, blokirana je (pomoć u ovom opisu mi je pružila knjiga E. Flisara „Čarobnjakov šegrt”).

 

Znači, od suštinske važnosti je da li u seksualnom aktu partneru prilazimo kao subjektu ili objektu. Da li ostvarujemo pun kontakt, prisustvo i prihvatanje, ili ga zloupotrebljavamo kao objekt.

Obično se u pubertetu, kroz igru, ižive nezrele forme i uz podršku zrele sredine, postupnim kanalisanjem energije se ide ka zrelijim formama orgazma i celokupnog ponašanja.

3. ZRELI ORGAZAM

Zreo orgazam današnjeg vremena je poželjna fuzija ljubavnog i razaračkog u čoveku. Može se dostići samo ako pored fizičke privlačnosti među partnerima postoji i neki vid ljubavi i prihvatanja. Takav orgazam je mnogo bogatiji i donosi puno sreće i mnogo više uživanje nego prethodne forme. Pored otvaranja prema drugoj osobi, orgastičko konvulzivno pražnjenje omogućava snižavanje nagomilanih stresova, širenje zadovoljstva po celom telu i postizanje stanja duboke relaksacije. Merenja pokazuju da traje nekoliko sekundi (4 -10). Kontrakcije su obično duboke, stežuće, ponekad pomešane sa retkim izbacujućim (za ženu). Oba partnera doživljavaju konvulzivni orgazam refleks u celom telu.

Na nivou zrelog orgazma oba partnera uživaju jedno u drugom i pokazuju da ih pomisao na partnera uzbuđuje i ispunjava radošću i milinom. Na ovom nivou, čovek se identifikuje sa celokupnim psihofizičkim organizmom. Prihvata i telo i psihu integrišući ih. Međutim, on povlači granicu između sebe i drugih, znači doživljava svoj orgazam kao nešto izdvojeno od sredine. Treba da imamo na umu da preko biosocialnih pojaseva – internalizovane matrice kulturnih premisa, porodičnih odnosa, društvenih okvira, kao i sveprisutne socijalne institucije jezika, logike, etike i zakona, sredina na ovom nivou vrši snažan uticaj na oblikovanje stavova prema seksualnosti.

Imajući u vidu prethodna razmatranja o orgastičkoj potenciji, smatram da bismo mogli da proširimo Rajhovu definiciju i da zreli orgazam definišemo kao: sposobnost prepuštanja toku životne energije bez ikakvih kočnica, sposobnost potpunog pražnjenja celokupnog zajaženog seksualnog nadražaja kroz nevoljno prijatno grčenje tela, što nas ostavlja sa osećajem potpunog ispunjenja i veće otvorenosti i ljubavi prema partneru.

4. PRODUŽENI ORGAZAM

Produženi orgazam bi mogao da bude prelazna forma između zrelog orgazma i razvijenih formi. Njega bi karakterisalo trajanje orgazma od nekoliko minuta ili više ali ostajanje na ovom nivou svesti. Na ovoj tački se tipovi kontrakcija značajno menjaju i kod muškarca i kod žene. Žena počinje sa brzim stežućim kontrakcijama, kojima onda slede izbacujuće. Idući prema ekstazi, kontrakcije postaju sporije i stalnije. Kod muškarca, automatske kontrakcije pubokokcigealnog mišića se smenjuju sa njegovom relaksacijom. Javljaju se povremene kontrakcije prostate, i emisija providne tečnosti. Faza emisije se produžava na nekoliko minuta ili sati, a kad se dopusti, ejakulacija je u nekim slučajima produžena – 20 i više kontrakcija tokom 20 ili više sekundi. U ekstazi se ovo stanje produženih kontrakcija stabilizuje (Brauer, 1980.).

Prema istraživanjima, pozitavan efekat ovog produženog uživanja se ogleda i u drugim oblastima života kao što su poboljšani interpersonalni odnosi i veća radna sposobnost i kreativnost. Delovi čovečanstva, razvijenog sveta, izgleda da dostižu sada ovaj nivo svesti i produžene orgazme pa je logično očekivati da će se evolucija nastaviti. Kako će izgledati taj nastavak evolucije? Mislim da nam kao modeli mogu poslužiti ljudi koji su otišli dalje od zrelog orgazma u razvoju ove specifične funkcije, a i u svom celokupnom razvoju. Na osnovu njihovih izveštavanja i istraživanja koja se vrše u ovoj oblasti, dalji razvoj bih podelila na dve široke kategorije: ekstatičnog i nedualnog orgazma. Za ove kategorije, udaljenije od zrelog orgazma, izgleda da će biti karakterističan još bolji kontakt sa osećanjima, što znači širenje svesti na račun nevesnog ka osvešćivanju cele nesvesne zone.

Širenje svesti će omogućavati sve veći kontakt sa srži bića i osećanjima ljubavi i radosti koja su u srži. Istovremeno i kontakt sa okolinom će se poboljšavati. Partneri će moći sve više da prihvataju i vole jedno drugo bez obzira što su u potpunosti svesni mana partnera. Blokade u telu će nestajati a tok energije će biti sve snažniji i potpuniji. Međutim, istovremeno to je i jedan potpuno nov kvalitet. Mogli bismo da ga opišemo kao stanje u kome ja nije više središte ličnosti, nego na njegovo mesto dolazi autentičnije jastvo. To je paradoksalno stanje u kome se ima osećaj gubitka granica, ali svest i integritet ličnosti ostaju.

U slučaju psihoze gubitak granica dovodi do osećanja ugroženosti i gubitka integriteta ličnosti, a u transcedentnom stanju do velike radosti, osećanja ekstaze ili dubokog mira i spokoja. Vrlo je teško pisati o ovom transcedentnom i nedualnom stanju svesti jer se ono, kao što je već istaknuto, ne može u potpunosti shvatiti samo razumom, na racionalnom nivou. Opisivaćemo ga putem analogija (kao što je) ili putem negacije (niti jedno niti drugo). ali jedino doživljaj ovog stanja i iskustvo vam mogu doneti punu spoznaju. Mislim da bi se moglo reći da se u ekstatičnom orgazmu učimo da se, otvarajući se prema parneru i potpuno stapajući se sa njim, otvaramo i prema svemu što postoji, a da na nedualnom nivou ne vodimo više ljubav sa partnerom nego sa celim Univerzumom bez granica ali sa svešću.

Ovo stapanje suprotnosti i jedinstvo sa svim što postoji je bitno drugačije od pozicije jedne šizofrenije. Zato se uvođenjem termina nadindividualni svedok pokušava pomoći u razgraničenju ovih stanja. Kriterijum za razlikovanje je činjenica da, mada jedna šiztofrenija doživljava stapanje sebe i drugog, ta fuzija je praćena strahom, dezintegracijom i konfuzijom, a u blaženstvu imamo osećaj duboke jednostavnosti, radosti i spokoja. „Misticizam je fuzija bez konfuzije a šizofrenija je fuzija uz konfuziju (Wilber).”

5. EKSTATIČNI ORGAZAM

Posle zrelog orgazma verovatno će sledeći nivo biti ekstatičan orgazam koji karakteriše širenje svesti, doživljaj jake razmene energije sa partnerom i ogromno uživanje. Tokom orgazma se ne doživljavaju grčevite konvulzije kao u prethodnim formama, nego su konvulzije drastično izmenjene, usporene ili izostaju. Celo telo je opušteno i protočno. Genitalna zona daje samo početni impuls. Partneri osećaju silnu ljubav i predanost jedno prema drugom, ali i prožimanje sa celokupnom stvarnošću oko njih.

Ekstaza je znatno intenzivnija i traje neuporedivo duže od prethodih kategorija orgazma, znači ne nekoliko sekundi nego nekoliko minuta ili nekoliko sati. Kontrakcije su produžene, spore i stalne. Kod žena preovlađuju izbacujuće, ali izmenjene kontrakcije. Posle uspinjanja i izjednačavanja, da bi se popeo u ekstazu, muškarac ulazi u stanje stalne relaksacije pubokokcigealnog mišića, a kontrakcije prostate se nastavljaju. Muškarac može više minuta ili sati da ostane u emisionoj fazi i doživljava dugo zadovoljstvo kao i žena. Istraživanja ukazuju da su promene na EEG-u u ekstazi vrlo slične onim u stanju duboke meditacije. (Brauer 1990).

Važno je naglasiti da ekstazu pre svega karakteriše transcedencija i dolazak na viši nivo svesti. Prema istraživanju M. Laski za ekstazu je tipično: doživljavanje takozvanog mističnog iskustva, otkrivanje novog načina postojanja, spoznaja komplesknih znanja, beskonačnosti, osećanja slavlja, savršenstva, ogromnog zadovoljstva i radosti, ostvarenje dubokog kontakta, gubitak razlika, vremena, prostora, telesnosti, reči, želja, tuge, grešnosti, doživljavanje senzacija kretanja energije na gore i unutra, praćeno osećanjem spokoja i mira. Naravno, ekstaza se može doživeti i bez seksualnog odnosa, a tada su najčešći „okidači”: kontakt sa prirodom, uživanje u muzici ili nekoj drugoj umetnosti, religiozno iskustvo, kreativan rad, lepota, ali ekstaza u ljubavi je najlakši, najčešći način i prema izjavama mnogih ljudi, najprirodniji način.

Tokom seksualnog odnosa se mogu javiti različite vrste ekstaze. „Orgazam doline” je dugotrajno vođenje ljubavi sa kontrolom orgazma. Partneri se obično odriču orgazma, a ređe idu po ivici orgazma. Orgazam doline karakteriše odsustvo konvulzija. U drugim formama ekstaze orgazam je prisutan ali su konvulzije izmenjene i produžene. Proučavanje starih tradicija i misterioznih petih Veda me navodi na pretpostavku da je od orgazma doline intenzivnije buđenje Kundalini, onda dolazi ekstaza Brame, dublja je ekstaza Višnu i na kraju ekstaza Šive označava transcedenciju u oblasti ne-dualnog. U okviru opisane skale, na svakom sledećem nivou ekstaze, energija je jača, opasnija, u zavisnosti od količine neosvešćenog materijala i sve finija sa sve većim osećanjem blaženstva. Međutim, na nivou ekstaze još uvek postoji dualnost odvajanja sebe od okoline, dok se tek na sledećem nivou nedualnog ukida dvojstvo.

U staroindijskim hindu terminima ovo bi bio Savikalpa samadi, dok na sledećem stadijumu možemo govoriti o Nirvikalpa samadiju. Ekstatičan nivo orgazma vezujem za Wilberove transpersonalne pojaseve. „Ovi pojasevi predstavljaju oblast spektra koja je nadindividualna, gde čovek nije u potpunosti svestan svoje poistovećenosti sa totalitetom, ali se ni njegov identitet ne vezuje za granice pojedinčnog organizma” (Wilber). Ekstatičan orgazam često ima karakteristike neke od paranormalnih pojava kao što su: astralno putovanje, vidovitost ili izvesna mistična stanja. Još je K. G. Jung zastupao tezu da je mistični doživljaj ustvari doživljaj arhetipova. Po njemu su mistici ljudi koji imaju posebno jasan doživljaj procesa kolektivnog nesvesnog. Abraham Maslow je ovakve doživljaje zvao vrhunskim iskustvom – svedočastvom sveta.

Opisane kategorije doživljaja, pa i doživljaj ekstaze za vreme seksualnog akta bi bile neka vrsta vodiča u svet duha. Čovek tada spozanje širu, bogatiju i stvarniju realnost od uobičajene. Te spoznaje daleko nadmašuju i najsmelije snove. Otvara mu se novi nivo postojanja. Na tom novom nivou postojanja on počinje da se sa većom pažnjom, ljubavlju i razumevanjem odnosi i prema drugima i prema sebi. Polako počinje da doživljava da nema granice između njega i drugih i to ga ispunjava ogromnom radošću. U ostvarenju bivstvenih vrednosti, kako bi Maslow rekao, rukovodi ga meta-motivacija. Na ovom nivou možemo imati problema sa iluzijama (makio), ili vezanostima za uživanja. Ako se vezanosti prevaziđu i ako se otvore ka čistoj radosti bivanja, dalji put ka Duhu je moguć.

Na ekstatičkom nivou orgazma osoba ne samo što uživa u partneru i pokazuje radost zbog prisustva partnera, nego obožava partnera i biva obožavana. To potpuno otvaranje i sagledavanje božanske suštine partnera omogućava spoznaju božanskog u njemu samom, dok se granice gube i sagledava se zajednička božanska priroda. Važno je imati na umu da se ekstaza ne može na silu izazvati ili iz radoznalosti. Ona se prirodno javlja na putu razvoja svesti i stremljenja ka Duhu. Mogućnost da se dogodi možemo povećati znanjem uslova i posedovanjem informacije da je to moguće i da se velikom broju ljudi već događalo. Mislim da slobodno možemo reći da je ekstaza najintenzivnije pozitivno psihološko iskustvo koje je moguće doživeti. Više i kompleksnije forme ekstaze bi smo mogli nazvati blaženstvo.

6. NEDUALNI ORGAZAM

Nedualni orgazam ima vrlo malo sličnosti sa orgazmima prethodnih nivoa. Više je to dugotrajnije stanje svesti nego trenutni doživljaj. Izlazi se iz okvira vremena, ulazi se u bekonačnost. Zato dužina boravka u ovom stupnju individualno varira – sati, dani, godine… Koliko je meni poznato, kontrakcije nisu merene, ali izgleda da ih nema. Pošto se ukida princip posmatrača na ovom nivou nema više izdvojenih doživljaja niti onoga ko doživljava. Postoji samo Jedno Sve. Karakteriše ga svesno Jedinstvo sa celom prirodom, spokojstvo i stanje blaženstva. Mogli bi smo reći da se na ovom nivou ne vodi više ljubav sa partnerom, nego sa celim Univerzumom, a ti jesi taj Univerzum. Po Maslovu to bi bilo dosezanje stanja potpune samoaktualizacije i ostvarenje self-transcedentnih potreba.

Po Rajhu, to je stanje slobode od blokada i karakternog i muskularnog okopljavanja, a po Č. Keliju ostvarena integracija seksualnih impulsa sa moralnim sistemom. Jedinstvo sa svim što postoji Ken Wilber naziva Univerzalni nivo svesti ili nivo Duha. Stare tradicije Tantre, Tao i druge nas upućuju da se ovaj nivo može dosegnuti transformacijom seksualne energije. Na Univerzalnom nivou svesti, čovek je poistovećen sa univerzumom, totalitetom, apsolutom, i on je svestan jedinstva sa svim što postoji.

Prema psihologiji perenis „taj nivo nije nenormalno stanje svesti, nije čak ni izmenjeno stanje svesti, već pre jedino pravo stanje svesti, pri čemu su sva ostala pre svega iluzije… Ukratko, čovekova najdublja svest je identična sa krajnjom realnošću Univerzuma” (Wilber). Ovaj nivo kosmičke svesti ili nivo Duha je dakle, čovekov vrhunski identitet. Psihologija perenis nam objašnjava da su svi drugi nivoi svesti, pa time i orgazma, dodala bih, privid, a mi smo zaneti pa ne primećujemo to. Kada se setimo i spoznamo jednu realnost, dvojstvo se ukida, seksualnost kao privlačenje dva odvojena dela se ukida i mi ulazimo u nedualno postojanje. Osvešćuje se i muški i ženski deo osobe, po Jungu i anima i animus. To je stanje u kome nema odbacivanja, cepanja, mržnje ili neshvatanja.

Po rečima retkih mudrih ljudi koji su privremeno ili stalno boravili na tom nivou, oseća se blaženstvo ili duboki mir i spokoj. Harmonija sa svim što postoji. Rekla bih da seksualnost zamenjuje čista radost življenja. Na putu ka nivou Univerzalnog se često, usput, razvijaju takozvane moći ili sidi. Onaj ko je probudio u sebi te sposobnosti da psihički manipuliše sredinom može da ih počne da koristi za ostvarenje sebičnih ciljeva i zato veliki učitelji stalno upozoravaju na tu opasnost. Ali onaj ko to radi automatski pokazuje da je zastao na putu i da nije dosegao krajnji cilj – stanje univerzalne svesti. Jer, kako bi Wilber rekao: „Kada je pojedinac sredina, kakvo značenje uopšte može da ima manipulacija? To bi još uvek podrazumevalo neki tanani dualitet”.

Kao što ćemo kasnije videti, u metodama za transformaciju seksualne energije se vrlo velika pažnja obraća podizanju energije do srca i otvaranju srca: Dodirnite se srcem, primite partnera u srce itd. Moglo bi se reći da srcem a ne razumom vršimo spozanju. Da ponovimo reči velikog učitelja Ramane Maharšija: „Ideja da je onaj koji vidi drugačiji od viđenog prebiva u umu. Za one koju su ikada prebivali u Srcu, onaj koji vidi isto je što i viđeno”. To je suština svih vrsta orgazama, po mom mišljenju – direktna spozanja realnosti. Nepripremljeni, ne možemo je podneti duže od nekoliko sekundi.

FUNKCIJA BLAŽENSTVA

Da li je funkcija blaženstva ista kao funkcija orgazma?

Smatram da nije. Kao što je Rajh još davno rekao, funkcija orgazma je da održi fizičko i psihičko zdravlje. Možemo dodati – i da održi našu celovitost i neprekinut tok životne energije. Medjutim, mislim da je funkcija blaženstva ustvari razvoj svesti. Kako ? Sa psihološke tačke gledišta, svest je psihološka funkcija koja se razvila iz potrebe odlaganja reakcija, zbog adaptacije i preživljavanja, a glavna namena joj je povećanje stepena slobode u donošenju odluka.

Naime, naši daleki preci su bili primarno reaktivna bića, a razvoj vrste je išao ka sve posredovanijoj i posredovanijoj (re)akciji. Da bi se odluka odložila i time povećala šansa za izbor bolje alternative, bilo je nužno internalizovati efekte stimulacije. To omogućava veću dinamiku i time bolju predikciju. “Tako se svest razvila iz potrebe odlaganja reakcija, a glavna namena joj je – povećani stepeni slobode u donošenju odluka.”(Ognjenović, P. 1996). Taj bazični proces se manifestuje u mnogim oblastima ljudskog življenja pa, ako pažljivije razmislimo, i u oblasti orgazma.

Ako želimo više forme orgazma, moramo povećati stepen slobode u donošenju odluka. Postizanje tog cilja može biti praćeno predivnom nagradom – ekstazom , a postizanje većeg stepena slobode – blaženstvom. Suština razvoja orgazma i jeste učenje odlaganja neposredne, instiktivne reakcije i povećanje stepena slobode u donošenju odluka. Istraživanja i merenja pokazuju da, kako se razvijaju, orgazmi postaju duži, kontrakcije se dešavaju u dubljim nivoima tkiva, a same kontrakcije postaju izmenjene i rastegnute, luči se više endorfina, moždani talasi sve više liče na one koje dobijamo pri meditaciji, i sukcesivno se otvara dublji unutrašnji sloj obrade informacija.

Intersubjektivna saglasnost je značajna i pored individualnih odstupanja. Na osnovu toga i tvrdimo da odlaganje neposredne reakcije omogućava nastanak fenomena koji se konstatuju objektivnim merenjima i mogu se istraživati i meriti u skladu sa pravilima naučne metodologije istraživanja. Priroda razvojnosti orgazma nam daje osnovu za klasifikaciju stupnjeva orgazma koja bi mogla, u svom najgrubljem obliku, ovako da izgleda : jednostavni, blokirani, zreli, božanski. U svom detaljnijem pregledu klasifikacija bi bila: primitivni, nezreli, perverzni, limitirani, blokirani, zreli, produženi, ekstatični, blaženstvo, nedualni. Moguće su još finije nijanse koje su opisane u kasnijem tekstu, prilikom detaljnog prikaza predložene teorije razvoja orgazma. Mislim da ona nije bila kompletna bez detaljnijeg objašnjenja funkcije blaženstva.

Kad je seksualni instikt u pitanju, važno je razumeti da se mi, kao vrsta, tek sada, ustvari, počinjemo da uspinjemo ka stvarno ljudskom nivou. U smislu razvoja, od početnog stupnja – jednostavnih, prostih orgazama, sličnih životinjskom nivou, pa preko privremenih blokada, učenjem odlaganja neposredne reakcije, sadržavanja i kanalisanja, tek dolazimo na ljudski nivo zrelosti i slobode u donošenju odluka , koji se na kraju , usklađivanjem, pretvara u nedualni ili božanski nivo potpunog jedinstva sa svim što postoji. Naša teorija razvoja orgazma tvrdi da je funkcija orgazma psihičko i fizičko zdravlje, uz već poznatu funkciju produžetka vrste.

Funkcija blaženstava je da nas na socijalnom nivou vodi ka jednoj humanijoj civilizaciji a na individualnom nivou – razvoj svesti. Blaženstvo je jedna skoro potpuno neistražena oblast i uglavnom se ne shvata njen značaj za naš opstanak kao ljudske vrste. Mnogo iracionalnog stida i straha sprečavaju prilaz blaženstvu. Smatram da je osvešćivanje blaženstva preduslov za dalji razvoj ljudskog bića.