Sećam se kako sam jednom bila sa prijateljima u šetnji i naišavši na neki potok, stali smo da operemo obuću od blata.
Dok sam ja moju obuću čistila, čujem prijatelja kako pita prijateljicu:
-Hoćeš ja da ti operem patike?
Grubo je odgovorila da ne želi (možda joj je bilo neprijatno zbog mog prisustva ili jednostavno to ne voli)…

Ta scena mi se stalno vraća, vrti po glavi. Razmišljam često šta bih ja uradila na njenom mestu. I naravno razmišljam o tom gestu muškarca koji se sam dzentlmenski (neko bi rekao ponizno) nudi da uradi nešto što mnogima ne bi palo na pamet.

Verovatno bih mu dopustila da to učini.

Ne znam. Nisam pametna. Ali evo jasno proživljavam svaki sekund te situacije i pitam se zašto ga je odbila? I zašto mi se njegov gest čini tako veličanstvenim….

LUNA MODESTY

218jalunamodestypričapsihologijarazmisljanjesmesne pricezena

Komentariši