Postoji nepisano pravilo da kada govorite čoveku lepe stvari, hvalite njegove uspehe i delanja, stvarate mu veću odgovornost, tj hvaljeni oseća obavezu da bude još bolji ili bar da održi postignuto.
Kod kritike je to drugačije. Osudjivati i kritikovati znači skinuti svu odgovornost sa te osobe. I onda takva nema potrebu da bude bolja jer bi svaki trud dobio pogrešnu konotaciju.
To vidim i kod političkih stranaka gde opozicija baca drvlje i kamenje na vladajuću struju, i obrnuto…. onda kod ljudi, kod mene…
Npr. Moraš da budeš gospodin da bi i drugima pokazao taj pravac. Prostakluk nikada nije imao sledbenike i divljenje ljudi osim ako nije sredstvo nečije manipulacije.
Danas sam kao mudra. Tako ja kad od teretane dobijem upalu mišića, onda mi jedino mišić jezika ojača pa filozofiram.
A i da vam kažem nešto, nisu socijalne mreže za ove koji moraju da budu na čelu grada, velikih ustanova ili Srbije. Takvi svoja razmišljanja treba da sprovode, a ne da pišu o tome.
Nema komentara