Iznenadan stres može da izazove sindrom čiji su simptomi isti kao kod srčanog udara. Zašto su skoro sve žrtve pripadnice nežnijeg pola?
Smrt u porodici, oružana pljačka, saobraćajna nesreća, biopsija, raskid sa voljenom osobom, čak i neočekivana proslava – sve ovo može da vam slomi srce. Ovo su, uglavnom i bili razlozi zbog kojih je devetnaest osoba smešteno na koronarnu jedinicu sa bolovima u grudima i slabljenjem rada srca. U nekim od ovih slučajevima je srce bilo toliko ugroženo da bi pacijenti umrli da nisu preduzete hitne mere. Međutim, svi su se oporavili, navodi se članku objavljenom u “New England journal of medical”. Reč je o sindromu o čijem mehanizmu se malo zna i koji uglavnom pogađa žene.U principu, žrtve su inače veoma zdrave i ranije nisu imale nikakve srčane probleme.
Svi ti slučajevi potkrepljuju vekovima staro uverenje da se može “na smrt” uplašiti ili da je moguće ”umreti od tuge”. Autori članka govore o ”stresnoj kardiomiopatiji” a oboljenje su nazvali ”sindrom slomljenog srca”. Nejasno je kako se sve dešava, ali kod pacijenata je utvrđen neubičajeno visok nivo hemijskih jedinjenja u mozgu koja su povezana sa stresom i hormona kao što je adrenalin koji su mogli da utiču na rad srca.Ne zna se zašto su skoro sve žrtve pripadnice nežnijeg pola. Naime, od 19 pacijenata kod kojih je konstatovan ovaj sindrom 18 su – žene.
“Sindrom slomljenog srca” nije srčani napad, mada bi se, prema simptomima, moglo da pomisli da jeste, a pacijenti kod kojih je ustanovljen potpuno se oporave. Isto tako, za razliku od onih koji dožive srčani udar, kod njih ne ostaju trajna oštećenja srčanog mišića. Autori zato navode da je važno razlikovati sindrom od srčanog napada kako bi se primenila odgovarajuća terapija i pacijentima reklo da im je srce zdravo jer oni ne smeju da veruju da imaju bolesno srce i da će se lečiti do kraja života.
Do srčanog napada, naime, dolazi kada ugrušak krvi zapuši srčanu arteriju i zbog toga srčani mišić odumire. Ugrušci se obično stvaraju na obolelom delu arterije i kod ovih bolesnika emotivni stres može da izazove srčani udar. Srčana slabost izazvana stresom je, međutim, drugačije je prirode. Kod pacijenta nema ugruška krvi, obolelih delova arterije ni izumrlih delova srčanog mišića. Jednostavno, u tim slučajevima srce naglo oslabi i nije u stanju da pumpa krv ali je ova slabost prolazna.
”Prognoza je odlična i pacijenti ne bi smeli da budu otpušteni iz bolnice u uverenju da su imali težak srčani napad”, kaže doktor Ajlen Vitstajn (Ilan S. Wittstein), jedan od autora članka, napominjući da se ne zna tačno koliko se često javlja sindrom ”slomljenog srca”.
Doktor Vitstajn dodaje da je nesposobnost da se prepozna ta vrsta srčane slabosti jedini razlog što nije postala opšti problem. On očekuje da će broj slučajeva početi da raste što se više bude govorilo o ovom sindromu i kada lekari nauče da ga dijagnostikuju. ali lekari misle da ovo oboljenje nikada neće biti tako učestalo kao srčani napad.
Nema komentara